Pobediti tamu u sebi: Budimo inspirisani i inspirišimo

Pobediti tamu u sebi: Budimo inspirisani i inspirišimo

Svakodnevno breme obaveza i talasi neočekivanih peripetija usporavaju tempo strujanja vihora sreće kroz naše živote. Dešavanja čemernih boja tmine ljudske gladi, jada i ekonomskih razaranja premosti po koji osmeh sedefaste pozadine. Bola je bilo oduvek. I biće ga zauvek. Gušeći fenomen globalnih nevolja, svakome je svoja muka najveća, a u trenucima žalostivih poriva zaboravljamo koliko nota zahvalnosti možemo uputiti okvirima kojima nezaobilazno koračamo.

I nakon grčevite noći u posteljini natopljenoj suzama možemo režirati trenutak radosti. Zamagljenim očima ćemo ipak videti milinom okupane zrake Sunca i čuti razdragani cvrkut ptica. I mamurluk ugušenih nada će proći, alkoholni derivat lažne utehe nestati, a mi biti bačeni u realnost i jedino što nam preostaje je borba. Ma koji splet okolnosti pretočio naša razmišljanja u ukaljano breme pesimizma i jadikovki, jedno je sigurno – život za svakoga od nas ima krupne planove, ostaje još da ih vešto prisvojimo i sakrijemo u vreću nadolazećih uspeha i radosti.

tumblr m35jv3lyjB1r5g0hto1 500 Pobediti tamu u sebi: Budimo inspirisani i inspirišimo

Osvrnimo se i zavolimo životne čari

Predstojeća struja studentskih ili profesionalnih obaveza crpi snagu za bavljenjem društvenim aktivnostima, ali ne moramo pohitati u taj ponor. Vođeni mišlju da će svaka stranica debele knjige i dugih izveštaja skrojiti odoru uspešne i poslovno oblikovane jedinke važan je podsticaj za dalje.

Rokovi, pogrešni tokovi, neminovna nepravda i bezobrazluk uzdasima oskudevanja u nadi i stresovima opterećuju svakog. Tu su i mi im ne možemo ništa. Jedino ih možemo prihvatiti kao nešto nakon čeka sledi relaksirajuća kafa sa dragim osobama u prijatnom ambijentu.

Dubok udah. Pa čak i nakon raskida višegodišnje veze vazduh novih nada ima obavezu da prostruji našim telima. Srećna što si voljena, srećan što je voleo, nezadovoljni što smo izgubili. Nakon sedmog poglavlja tananog neba dolazi vreme za nove okršaje sa sudbinskim planovima. Zgrabiti najslađe parče kolača pozitivnog razmišljanja i ne gušiti veru, nadu i lepotu življenja bespoštednim mislima o prolaznosti čini se kao jedini razuman potez.

Život. Sve teče. Lepe stvari nam izmiču iz ruku, a mi se uporno trudimo da najčvršći stisak poklonimo čvoru pesimističkih valova. Izazovi, radosti, tuge, verovanja, poricanja i uzbuđenja su nezaobilazna komponenta svakog pravca na koji nas životni planovi preusmere. Ma kakav se požar razbuktao, koliko god jakom kišom tamnih boja bili okupani, koliko god verovali da je ključ za beg od trenutne situacije izgubljen borac u nama ne sme umreti. Borac koji vešto prkosi dodeljenim prljavim atributima svitanja i sumraka, borac koji ima snage za bezobrazan osmeh upućen sudbini kada igra protiv njega, borac koji zna da je sam svoj gospodar i koji je odavno usvojio “kakve su ti misli takav ti je život” – to je borac koji spava u svakom od nas.

Mnogobrojna dela muzičke, likovne i umetnosti pisane reči su krojena od velikih patnji i oblikovana u beskonačno. Njihovi autori, obični ljudi od krvi i mesa, izloženi projektilima nedaća usmerili su gnev i tugu na stvaralaštvo i čovečanstvu nesebično darivali moć uživanja u umetnosti.

Što pre iz života odstranimo oštar, rezak miris gubitka dobićemo titulu borca.

Materijala za inspiraciju ima svuda, inspiracija ne mora biti pretočena u stoletna dela, reprezente epohe u kojoj živimo. Nama, običnim smrtnicima, potrebna je inspiracija da shvatimo koliko smo srećni, a takva se lako nalazi, samo je potrebno razbiti skovane norme. Uživati u jutarnjoj kafi, čokoladi, pivu, osmehu drage osobe, veseloj graji sa dečijeg igrališta, prijatnim zvukovima sa muzičkog plejera nikada nije bilo jednostavnije.

A tlu kojim koračamo je potrebna garancija da nikada neće oskudevati u koracima osoba sposobnih da budu nasmejane i da nasmeju. I tu smo, dolazimo do ključne reči – osmeh. Inspirisani lepotom današnjeg dana nasmejmo se i tim potezom ulijmo snagu namrgođenom prolazniku. Stvorimo začarani krug nasmejanih lica boraca.

A baš u tvoj osmeh će se neko zaljubiti. Neko dostojan borca.


Kristina Živanović – “Ovo sazvežđe je za nju – provincija”. Doza kofeina za dobro jutro joj ne dozvoljava da uguši ambicije i snove, jer svaki dan je novi početak i ukazana prilika da život modifikuje u prijatan ambijent dostojan najvrednijeg detalja – osmeha. Student kragujevačkog Univerziteta, novinarka portala Ritam Grada.