Ponos je više od Parade

Ponos je više od Parade

Beogradska Parada ponosa privukla je ponovo veliku pažnju. Čak i pre nego što je srpski ministar unutrašnjih poslova poklekao pred ekstremistima i zabranio je, već drugu godinu uzastopce, rasla je bojazan da bi bezbednost ponovno mogla postati izgovor za kapitulaciju vlade. Kao i opravdanje raznim crkvenim i patrijahalnim grupama koje se protive gej načinu života da jasno izlože svoje otrcane stavove.

Neki političari istrčali su pred rudu, pa su najavili da će Parada biti zabranjena. Određeni LGBT aktivisti, koji nisu u vezi sa organizacijom ovogodišnje beogradske Parade, bili su željni medijske pažnje, pa su raznim izjavama koje su uzburkale duhove dodali so na ranu. Njihovi komentari loše su se odrazili na većinu gej populacije.

Čini se da sve u vezi sa Paradom može biti povod. Oni koji dovode u pitanje potrebu gej populacije da održe paradu obrušili su se čak i na sam naziv tog događaja. Pitaju čime se to oni ponose. Možda bi takvi trebalo da razmisle o važnosti života u miru i samopoštovanju, kao i o potrebi da se digne glas protiv predrasuda i bori za jednaka prava.

Beograd Ponos je više od Parade

Ni ove godine u vašem gradu...

Biće frke oko zabrane, a srpsku vladu trebalo bi kritikovati zato što se predaje pred zastrašivanjem huligana i drugih grupa koji žele da ućutkaju slobodu govora. A trebalo bi, u ovim danima koji slede, upamtiti da je Parada mnogo više od obične šetnje centrom grada. Kao zamah Paradi prethodi nedelju dana programa, javnih rasprava, prezentacija i događaja koji skreću pažnju na teme koje dotiču srpsku LGBT zajednicu i sve oko nje. Teme koje se prezentuju potiču iz čitave godine istraživanja i rasprava u okviru šire zajednice.

Ne sme se potceniti značaj tih aktivnosti. Neophodno je više otvorenosti, razumevanja i poštovanja za LGBT-populaciju u Srbiji, a iznošenjem tema na otvoreno organizatori se nadaju da će razbiti mitove, povećati razumevanje koje će voditi ka životu bez neznanja, nasilja i predrasuda.

Tema ovogodišnje beogradske Parade su tri unverzalne vrednosti: ljubav, vera i nada. To ne smeju biti samo reči. Moraju se živeti i deliti.

Ostaje nada da će ove nedelje prijatelji i rodbina LGBT zajednice posetiti događaje i naučiti više o tome kakav je život gej, biseksualne ili transrodne osobe u Srbiji, i razumeti sitnice koje mogu da učine i poboljšaju im kvalitet života. Nikad se ljudi neće složiti, nikad otvoreno prihvatiti sve što im život ispostavlja. Tolerancija je nešto što mora da se nauči da bi društvo živelo u miru. Nevolja nastaje kada lični stavovi ugrožavaju prava drugih da žive u bezbednosti i bez osude. A kad ste gej opasnost može biti veoma stvarna kada se osećanja otrgnu kontroli.

Komunikacija je ključ ka boljem razumevanju o tome kako živimo jedni uz druge. Organizatori beogradske Parade videli su kako je konstruktivniji razgovor između LGBT zajednice i vlasti pomogao da se obave pripreme za ovogodišnji događaj. Vlasti su odgovorne da štite ljudska prava za sve ljude unutar svojih granica, ali prava promena mora početi od kuće, od boljeg razgovora među prijateljima i porodicom. Kad ljudi počnu da prihvataju svoje komšije, pa pruže ljubav i podršku onima iz neposrednog okruženja, talas promene može da promeni društvo nežno i bez potresa. Trajna promena nastaje kad građani sami postanu otelotvorenje ljubavi, vere i nade za sve, počev od najbližih.

Na primer, pritisak i briga mladih koji žele da se javno opredele može biti žestok. Ljudima je teško da prihvate kad neko ko im je blizak ispolji pripadnost LGBT zajednici. Naviru pitanja i brige, a nedostatak komunikacije često može da osujeti razumevanje među onima koji su zahvaćeni promenom. Neki se nadaju da će ćutanjem izbrisati činjenice stvarnosti. Takvo poricanje nije retko i nije tipično za balkanska društva, premda je tradicionalna struktura porodice, religije i društva na Balkanu kruta, pa se svako prihvatanje veoma teško postiže.

Predrasude koje oseća LGBT zajednica nijedno mirno i brižno društvo ne bi smelo da trpi. Ako Srbija želi da bude priznata kao država koja poštuje prava svih građana i obezbeđuje im stabilan dom u kome ljudi mogu da žive po jednakim i pravednim zakonima, te kao država koja je otvorena i gostoprimljiva, onda će morati ozbiljno da se uhvati u koštac sa određenim temama.

To nije samo pitanje gej zajednice. Svi zaslužujemo da živimo dostojanstveno sa poštovanjem i u toleranciji, a da bi se to ostvarilo moramo početi da odbacujemo nasilje, predrasude i zlostavljanje. Nije pravedno da jedna grupa ljudi i danas živi sa tim teretom. To nije u redu i neprihvatljivo je. Svi bi trebalo da imaju pravo da se šetaju ulicama bez straha, da rade bez predrasuda i žive bez pretnji.

Suživot ne bi trebalo da je tako teško ostvariti, posebno zato što nas mnogo više toga spaja, nego što nas razdvaja. Bilo bi dobro kada bi ove nedelje neki ljudi razmislili još jednom o prijateljima i komšijama, pa dokučili šta im je zapravo važno u životu. U svakoj zajednici daleko je veća potreba za većom solidarnošću, nego za većim razdorom.


Prethodne tekstove redovnog dopisnika Wannabe Magazina iz Londona, Markusa Ejgara (Marcus Agar), možete pronaći ovde.
For the English version of Marcus Agar’s weekly observational reports for Wannabe Magazine, click here.

Markus Ejgar je britanski novinar, PR menadžer i autor bloga W!LD RooSTeR. Strastveni je ljubitelj filma, muzike i dobrih knjiga, a na svom blogu redovno izveštava o savremenoj kulturi u Srbiji i na Balkanu. Uživa u svirkama i malo toga voli više od odlične hrane s dobrom bocom vina.

Prevod sa engleskog: Ranko Trifković