Ponovni susret

Ponovni susret

“Huh, pet godina mature, čekaj, kako bi trebalo da se postavim, da reagujem?! Pa bila sam totalni luzer, šta svi oni sada očekuju od mene, da budem superkul ili da budem još gori paćenik?! Ne, ne, mislim da nije dobra ideja da idemo”, odmahivala je glavom nervozna Laura.

“Čekaj, smiri se, udahni, taaako. Je l’ bolje?”, upitala ju je drugarica Sara. “To je samo susret starog društva posle pet godina neviđanja. Nema potrebe da paničiš, pa nisi ti bila kao onaj Đole smotanko! Bila si malo stidljiva, ali šta sad! Uvek si svima pomagala i svi su te gotivili!”

“A-ha-ha, ma da, iskorišćavali, bolje rečeno! Ne znam… Prosto mi se ne ide… Od tog starog društva smo ostale samo ti i ja, sa kime tamo da se razgovaram? Kao da me neko i interesuje odatle”, Laura je bila uporna iako se Sara mrštila na nju.

“Heeej, pa znam ja šta je problem, ili, bolje rečeno, ko je problem”, iznenada je uzviknula Sara. “Bože, kako se toga odmah nisam setila”, čudila se, udarajući se šakom u čelo, “nije valjda da je Nenad problem?!”

Nenad je bio Laurina prva ljubav. A znate kako kažu, prva ljubav zaborava nema. Ne, nije ga još uvek zaboravila i da, on je bio problem. Pet dugih godina ga nije viđala, nije ni znala gde je, šta radi. Ali znala je da će doći na zabavu i znala je da još uvek dobija roj leptirića u stomaku kada ga se priseti. A bogami, nisu to bili leptirići, već spoj tornada i cunamija u njenom stomaku!

prva ljubav Ponovni susret

Kažu, prva ljubav zaborava nema...

Zamislila se i na trenutak vratila na te bezbrižne, školske dane kada joj je Nenad stalno dirao kosu, zadirkivao i na indirektne, detinjaste načine pokazivao da mu se sviđa. Setila se dugih pogleda na dosadnom času biologije i nespretnih poljubaca u tami ulaza njene zgrade kada ju je pratio kući. Stvarno su bili zaljubljeni jedno u drugo. I, da tada u odeljenju nije vladala pomama da glavne “face” budu sa što više svojih drugarica iz razreda i da je ona bila otvorenija i spremnija da se prepusti čarima prve, iskrene, naivne ljubavi, danas bi možda sve bilo drugačije. I iako je posle toga imala više prilika da se pomire, nije želela. Duboko ju je povredila njegova promena i uživljavanje, a da ne pominjemo to što se iste večeri kada je sa njom raskinuo preko poruke (prokleti mobilni telefoni!!!) smuvao njenu dosta dobru drugaricu. I sada bi trebalo da se pretvori u tu malu štreberku koja nema pojma o životu kada ga vidi?! I još da pocrveni, možda?! Neka hvala!

Pogledala se u ogledalo. Nije da je imala razloga da bude nezadovoljna i nesigurna u sebe. Čak, trebalo bi da bude ponosna! Studirala je ono što voli i što je želela, bila je odlični student, ali daleko od toga da nije upoznala i život, provod, momke i sve što uz to ide. Mogla je sa sigurnošću da kaže da je izrasla u pravu lepoticu – visoka, zgodna, sa krupnim plavim očima, prćastim nosićem i divnom, kovrdžavom, prirodno plavom kosom. Da ne govori kako joj ta uska, crna haljina fantastično stoji! Plus štikle i malo maskare i crvenog karmina… Ma koga se ona to plaši?!

“Spremna sam, idemo”, naredila je Laura.

“Tooo, mačko, takvu te volim”, veselo je ciknula Sara skočivši da je poljubi u obraz. “Biće ovo dobro veče, videćeš! I ko zna, možda se konačno oslobodiš demona iz prošlosti”, zločesto joj je namignula.

Kad bi samo znala koliko je bila u pravu…

lepotica Ponovni susret

Nije imala razloga da bude nesigurna, izrasla je u pravu lepoticu!

Veče je proticalo u zabavi, čavrljanju, prisećanju i smejanju. Laura se ni u jednom trenutku nije osećala neprijatno, čak je sa svima lepo pričala i bilo joj je drago što ponovo vidi sve te ljude. Svi su porasli, promenili se, ali nekako je to i dalje bilo njeno omiljeno 8/3 – noćna mora svih nastavnika!

A onda je na red došla tema ljubvi. I to ne sadašnje, ko je sa kim i koliko dugo, već one školske, ko je sa kim bio iz odeljenja. Laura je otpila veliki gutljaj vina i osetila kako počinje da crveni, jer, na tapetu su bili Nenad i ona, kao najzaljubljeniji par u školi. Sara ju je ohrabrujuće uhvatila za ruku ispod stola i u isto vreme bacila pogled na Nenada koji, da, prokleto je bila sigurna u to, celo veče nije skidao pogled sa Laure. I sada ju je gledao smeškajući se, a kada je uhvatio njen pogled, namignuo joj je. A onda se desila najgora stvar koje se Laura tako užasavala – drugovi iz razreda su počeli da se šale kako tu i dalje nečeg ima, pa kao, hajde da se poljube, hajde da opet budu zajedno i tako ukrug. Najednom je prebledela, popila još jedan gutljaj i izjurila napolje da se rashladi. Izlazeći, čula je kako neko dobacuje: “Vidiš, Nenade, da te još uvek voli”, na šta se on samozadovoljno nasmejao.

“Koji kreten! I dalje je isti kreten! Ako ne i gori”, mislila je Laura. “Zašto se uvek zaljubim u kretena?!” Sela je na obližnju klupicu i taman počela da kucka Sari poruku da dođe po nju i da idu negde drugde da se napiju, kad joj je neko prišao i seo do nje. Bio je to Nenad.

“Hej, Laki”, tepao joj je.

Mrko ga je pogledala. “Šta hoćeš? Još malo da mi se smeješ?! Da znaš, plašila sam se, ali istovremeno i radovala ovoj večeri da bih te konačno videla, nadajući se da ćemo sada, posle pet godina, moći normalno da pričamo o svemu, da razjasnimo… Ništa nismo razjasnili! A jesmo bili najzaljubljeniji par! I da, još uvek te volim, a ti si još uvek isti kreten”, sve mu je sasula u lice. Iznenadio se, a i ona, svojom iznenadnom otvorenošću.

“I ja tebe volim, Laki. Stalno mislim na tebe i pitam se gde si, šta radiš, da li misliš na mene… Znaš da ja nisam takav, to je samo glupa maska koju pokazujem društvu! Mada mi baš i nije jasno kome se ja to dokazujem. Pa ovi ljudi me više i ne poznaju, niti mi je stalo do njih! Izvini što sam se na trenutak vratio nekoliko godina unazad, ponela me je atmosfera, ali, znaj, promenio sam se, sazreo… I ti si se promenila! Divna si, još lepša, odrasla… Voleo bih da sve razjasnimo, da pokušamo da budemo zajedno sada kada oboje znamo šta želimo. Tako sam jedva čekao da te vidim!”

Laura je samo trepnula i duboko uzdahnula. Pokušavala je da svari Nenadovu šokantnu ispovest. Da li da mu veruje? Čoveče, ovo joj se dešavalo samo u snovima, u mašti, gde bi sama izrežirala njihov ponovni susret. I eto, on je svoj deo rekao, a sada je bio red na nju. Deo nje je govorio: “Hajde, Laura, ovo si tako dugo čekala! Hajde, poljubi ga!” Međutim, deo nje se opirao. Razum, koji joj je prikazivao realno stanje stvari, intuicija, koja je nikada nije prevarila; šta god da je bilo u pitanju, najednom je iskrslo ispred nje i pritislo kočnicu.

Nenad priđe da je poljubi pošto je video da se zbunila, bivši uveren da i ona to želi. Kada su im se usne dotakle, Laura je stopostotno bila sigurna u tu ružnu misao koja se ušuškala u njenom srcu, mozgu, u njoj celoj – to, jednostavno, nije bilo to.

Odvojila se od njega, nespretno promrmljala reči izvinjenja i pobegla. I da, Sarino predviđanje se obistinilo – konačno se oslobodila demona iz prošlosti.

Izvori fotografija: gallery.oneindia.in, letstalkingdatingonline.com, socialbliss.com


Ivana Tomić – je studentkinja Fakulteta političkih nauka, koja se, iako uskoro puni 21 godinu, i dalje ponaša detinjasto i budalasto. Ne krivite je, to je zbog sestrića sa kojim se glupira po ceo dan. Trenutno piskara sve i svašta, više za svoju dušu, ali se nada da će jednog dana imati uspešnu karijeru ozbiljnog novinara. Obožava da tračari sa svojom najboljom drugaricom Nedom uz jaku, domaću kafu. Druženje sa porodicom i kućnim ljubimcima je ispunjava. Mogla bi da živi na krompirićima i višnjama u svim oblicima. I dalje na vratima sobe čuva poster Džonija Depa. Voli jednog Marka.