Pre Marfijevih zakona, ustanovljeni su Parkinsonovi, a odnose se na načela efikasnosti birokratije i uopšte poslovanja. Jedan od poučnih eseija iz knjige “Parkinsonov zakon: Potraga za progresom” (Parkinson’s Law: The Pursuit of Progress) govori o načinu na koji poslodavci sastavljaju oglase.

Da skratim, pravilo kaže otprilike ovako. Nemojte da se primate na sve što piše u oglasu, jer je sastavljen tako da se javi savršeni kandidat.

U tom smislu, oglasi za posao kod nas i u inostranstvu poprilično se razlikuju. Oglase u Srbiji (i regionu) poslodavci sastavljaju po sledećoj formuli. Fakultetska diploma, plus nerealno radno iskustvo, plus malo zastrašivanja, plus kule i gradovi. Pojedini poslodavci iznose zahteve koji se uglavnom isključivo tiču ličnosti pojedinca. Sve ćešće, međutim, poslodavci traže da imate diplomu određenog fakulteta.

A u inostranstvu? Osim ako posredi nisu visoko specijalizovana zanimanja (hirurg, astronaut), ne ističu se zahtevi za obrazovanjem, već navode veštine i očekivanja od kandidata. Poštuju školovanje, ali značajniju prednost imaju iskazani rezultati, praktična znanja. Ne traži se uvek radno iskustvo, već spoj ličnog, poslovnog iskustva, veština i škole. Na primer, u Americi, kompanije sve češće posluju sa klijentima koji govore španski, pa će kandidat koji možda ima manje iskustva ili niži stepen obrazovanja dobiti prednost u odnosu na konkurente.

Šta poslodavcima znači školska sprema? Ponajpre, kao što i vi sami znate, od škole nema mnogo vajde. Osim ako nisu imbecili, poslodavci znaju da vas fakultet nije naučio poslu. Ono na šta računaju jeste sposobnost da učite, da savladavate zamršenu materiju, da istražujete i nalazite rešenja. Osim toga tu je i dokaz da ste motivisani (tu dolazi zgodno podatak da ste školu završili u roku), te da imate osnovna predznanja za učenje praktičnog poslovanja.

Ne želim da ulazim u razloge iza odluke nekih domaćih poslodavaca da izvesne fakultete ne priznaju, odnosno da traže diplomu određenih visokoškolskih institucija. U suštini svodi se na to da nemaju poverenja da ste tamo stekli osnovne analitičke veštine.

Stoga pre nego što se prijavite na oglas u kome traže baš nekog s vašom diplomom, zapitajte se da li ste stekli papir ili znanje. Da li je istina da ste usvojili predznanja i stekli veštine koje bi šareni papir trebalo da sertifikuje? Ako niste, bolje se potrudite da se sami obrazujete i popunite rupe u znanjima i veštinama. Nije sramota da posle fakulteta završite specijalistički kurs, kurs opšte prakse ili da negde volontirate. Tako stičete dobar spoj iskustva i dodatnog znanja koje će i najbudalastijim poslodavcima moći da pošalje znak da ćete biti dobar radnik.

job Poslovne pustolovine: Iskustvo ili diploma

Pažljivo čitajte oglase, mogu mnogo da vam otkriju o poslodavcu

S druge strane, ukoliko “znate znanje”, nemojte da vas plaše nemogućim zahtevima. Prijavite se za posao za koji ne ispunjavate 100% kvalifikacija. Naučite da čitate između redova oglasa. Naučite da tumačite šta je zapravo posao koji ćete obavljati. Javite se poslodavcu. Raspitajte se šta im je zaista neophodno. Oni često navode veštine i sertifikate koji im uopšte i nisu neophodni, a prečesto i ne znaju šta sve znači. Ako traže veb-dizajnera sa znanjem ASP NET-a, PHP-a, SQL-a, JavaScripta, ActionScripta, Ruby-on-Rails tehnologije, pitajte ih da li su sigurni da zapravo ne traže programera? I da li su normalni.

Nema reči kojima bih opisao neophodnost samopouzdanja. Ono će vam omogućiti da se ne plašite poslodavca i oglasa. Da tačno procenite svoje iskustvo i znanje. Da priznate nedostatke i potrudite se da ih nadomestite. Ukoliko nemate nijednu diplomu, potrudite se da steknete bar profesionalni sertifikat. Ukoliko nemate iskustva, potrudite se da ga steknete. U radno iskustvo ne računa se isključivo vreme koje ste proveli zaposleni, već ono vreme za koje ste stekli praktična znanja i iskusili rad u branši.

Naoružani samopouzdanjem moći ćete da rastumačite kripto-depresivne poruke naših poslodavitelja i skapirate koji nemaju pojma, koji daju oglas tek da bi se oglasili, a kojima zaista treba dobar radnik – a to ste vi!


Ranko Trifković nije bio siguran da li je bata ili seka. Zato se pridružio putujućem pozorištu, te je igrao i pevao širom Evrope. Kad je skapirao da je bata posadio je hektar i odao se poljskim radovima. Možete ga zateći na blogu Igrorama.

Editors choice