Poslovne pustolovine: Okružen sam idiotima

Poslovne pustolovine: Okružen sam idiotima

Školovanje je najlepši deo života. Neprekidna euforija, zezanje, ludilo, nema obaveza. Ako ti se nešto ne dopada izađeš na ulicu, protestuješ ili se zaključaš na fakultetu i – žurkaaaa!

Što je najlepše – nema smaranja sa poslom. Ne moraš u kancelariju i nema tih kapitalističkih gluposti kao što je radno vreme.

Stoga kao hladan tuš dolazi prvo upoznavanje sa korporativnom kulturom (premda više volim da je nazivam koprativna), bizarnim pojavama i idiotima. To su svi oni koji dolaze u kancelariju, i kao da im je najpreči posao da vam skaču po kičmi, masiraju živce, uništavaju ono malo fitilja što nije dogorelo.

E, ali tu smo mi – da vam ukažemo na najkrupnije idiote i rasvetlimo njihove idiotluke.

office Poslovne pustolovine: Okružen sam idiotima

Vodič kroz kancelarijske paklove i besmislenost korporativne kulture

Šef

Najveći idiot. Od glave riba smrdi. Kao da mu je jedini posao da bude idiot. Al’ takav vam je život, tu je postavljen i cilj mu je da vas ugnjetava rečenicama tipa: “Je l’ radiš teško ili teško ti da radiš?”, “Je l’ te za ovo plaćamo?”. Osim toga, koristi bezvezne izraze tipa: “110 odsto”, “Razmišljate izvan svih okvira”, “Tvoja je odgovornost”. Neki šefovi su bolji od drugih, ali u suštini tu su da vas iscede i kinje.

Metaforičar

To je onaj što tripuje da je mnogo pametan i koristi se “starinskim” jezikom, koristi uvijene izraze i nikad ne razumete šta vam govori. Ćale, opusti se i prekini da sipaš fraze kao što su: “Doć’e cica na kolica”, “Ne trči se pred rudu” i “Mala bara, mnogo krokodila”. Dobro, ne mogu svi da prate savremeni sleng, ali što ne kaže lepo: “U budućnosti dogodiće se da se prilike promene” ili “Radnje se obavljaju određenim redosledom s dobrim razlogom”, “Sjebala nas konkurencija” – pa da ga ceo svet razume.

Akcijaš

Posao je dosadan. Uvek. Ali nema razloga da smorne radne procese oplemenjujemo zanimljivim izrazima. Ima idiota koji poriču svu beznadežnost i besmislenost rada u kancelariji tako što vam se obraćaju “akcionim” rečnikom: “Sjebi ovaj izveštaj”, “Rokni mu mejl”, “Ugazićemo konkurenciju”, “Tutni mu čaroliju”. Ma da, baš.

Nije smešan

Ne samo da nije smešan, ovaj idiot potpuno obesmišljava glupe šale koje prosipa, jer se ionako sam smeje i nimalo mu ne smeta. A da sve bude još luđe, kolege iz kancelarije su od dugih godina rada pobrljavele, pa se iskreno smeju tom potpuno nesmešnom tipu koji se javlja na telefon sa: “Halo, dobili ste firmu koju ste tražili”, koji koristi zarđale štosove tipa: “Uh, jebem ti šljaku” ili rđav engleski sleng tipa: “Okilidokili”.

Manijak iz lifta

Liftovi su inače bezvezan izum. Stojiš i gubiš vreme. Ne možeš pošteno ni da prdneš, uvek neko naiđe. Najgore je to što među svim idiotima koji rade s tobom u firmi uvek ima bar jedan koji ne može da izdrži pritisak liftovske atmosfere. Znate, ne može da ćuti, stoji mirno i pokušava da podnese imbecilnost predugog stajanja preblizu drugih idiota. To je onaj što vas u liftu pozdravi, pita za vreme. Iznenadi se što vas vidi. Pokušava da izrekne neku mudrost koja staje u desetak sekundi.

Hvalisavac

Nikom nije lako. Sivilo je svuda. Znate vrlo dobro i sami u kakvom stanju dolazite na posao. Čisto sumnjate da iko ima bolje prilike u ovim mutnim vremenima. Eh, ali tu je hvalisavi idiot. Upravo je našao nešto (što vas uopšte ne zanima) na popustu. Istrčao je gazilion kilometara i baš se dobro oseća. Sinoć je naleteo na staru drugaricu, plavušu sa ovolikim si…stemima i proveo se kao nikad u životu. Nema veze to što je isti idiot kao i svi ostali, i što se dovukao prevozom u kome su ga kinjili ridžovani jer nema za kartu, hvalisavac će uvek da izvrne sve na svoju vodenicu i  da se hvali kako je spasao pun autobus ljudi od podivljalih komunalaca.

Profesor

To su obično neki idioti koji nisu pravi šefovi. Nazivamo ih i onima koji su ispali iz hijerarhijske vertikale. Ništa nemaju osim neke titule kao što je “nadzornik”, “organ”, “nešto nešto produktivnost”. Umesto da vas puste da radite, dođu, kenjaju nešto, onda to objasne, zatim izvedu zaključak, i baš bi želeli s vama da prodiskutuju da li imate neke kreativne predloge o toj kenjaži. Čuj momak, završio sam fakultet, znam jezik, nemoj da me gaziš, nego se udalji i pusti me da radim.

Štreber

Ako ste mislili da će se idiotski štreber sa fakulteta nekim čarobnim uticajem promeniti u zdravoumnog društveno korisnog pojedinca, prevarili ste se. Gorko. Štreber će da druka ko kasni na posao, na kraju sastanka da pita nešto tek da bi produžio mučenje, imaće destruktivne predloge zbog kojih ćete pred šefovima izgledati kao kreten. Svima su na vrh glave, posebno šefu, ali idu sjajno uz armiju ostalih kancelarijskih pacova kojima je cilj da vas unište.

Propalica

Lenština. Propalica. Lažnjak. Sarkastičan. Gnjavež. Što je najgore, štetan. Ima idiota koji su zamorni, teško ih je izdržati, ali na kraju krajeva ne uništavaju (mnogo). Propalice su štetne. Praviće se da nešto ne umeju i sjebati vas da morate vi to umesto njih. Propustiće rok, tako da vi morate da trčite i obijate šaltere da firma ne bi bila na gubitku. Neradom će vam namestiti frku tako da se zajedno s njima nađete u bazenu govana (i uspeju počesto). Čuvajte se tih idiota.

Kreten

To je ona vrsta idiota koja ne ume da se stara o sebi. Tačnije, staraju se o sebi kao da su na pustom ostrvu. Znate onaj tip što mljacka i ždere pet minuta pre pauze za ručak, naterujući vam vodu na usta i čir u želudac? Onaj što razgovara glasno telefonom tako da vas je blam što ste u istom svemiru s njim. Što srče kafu ili čaj i prosipa vam na sto. Što se sudara sa ljudima i predmetima, isprazni vam heftalicu i ne popuni, zaglavi štampač i ode. Znate, tipovi što misle da su sami u svemiru.

Eh, da je to ceo spisak. Tu su i oni što slušaju muziku, pa oni što stave slušalice, a i dalje čujete hevi metal koji trešti, oni što planiraju kancelarijske aktivnosti, kancelarijske tračare, šlihtare, beskičmenjaci, nemaštoviti tipovi na kreativnim pozicijama, nečiji rođaci i oni što koriste izraze: “tim bilding”, “sinergičnost”, “autrič”, “difolt”. Ti će u pakao.


Ranko Trifković nije bio siguran da li je bata ili seka. Zato se pridružio putujućem pozorištu, te je igrao i pevao širom Evrope. Kad je skapirao da je bata posadio je hektar i odao se poljskim radovima. Možete ga zateći na blogu Igrorama.