Poslovne pustolovine: Sedam ubitačnih navika

Poslovne pustolovine: Sedam ubitačnih navika

Naivni ste ukoliko mislite da je uspeh planina, a neuspeh sedenje u podnožju. A, ne. Neuspeh je krvav rad i kopanje, ali u suprotnom smeru, što dublje u zemlju, ka Kini.

Navike mogu biti dobre i loše, ali svejedno iziskuju mnogo rada i napor da bi se ispunile. Evo kako uz pomoć ovih sedam navika možete da se ubijete u pojam, sporo i natenane.

Držite se poznatih staza

Šta ima da učite? Čemu novotarije. Držite se utabane staze. Ionako celog veka nešto učite. Život je učenje. Tja. Mnogo znanja, mnogo glavobolje. Ne menjajte ništa i samo se krećite po utrtim putevima. Jesu malo dosadni ali uvek možete da ih ukrasite i namestite kako vam odgovaraju. Oštro se odupirite promeni i nikako ne dopustite da vas šarenim obećanjima (a tu su motivacijski tekstovi najgori), odvedu na stranputicu. Jedan je prob’o pa se usro, kaže narodna mudrost.

Radite kao muva bez glave

Da vas neko ne bi slučajno osudio kao lenštinu ili prokazao kao ziheraša, nenormalno mnogo radite. Nikad se ne odmarajte i uvek prezrivo frknite da je ravnoteža rada i odmora za slabiće. Kome treba ravnoteža, čemu odmor? Ionako ništa ne stižete, kratak vam dan. Pa jes’, nije nego. To ovi blogeraši i tviteraši i kojekakvi tvrde da uspeha nema bez pravilnog ritma, ‘oće da vas uspavaju. Samo se vi bezglavo držite rutine i radite punom parom besmisla.

Sledite slatku stazu manjeg otpora

Nema se vremena, nema se para, nema se energije. Zašto onda da se još i trudite da nešto promenite. Daj da iskoristimo šta je pred nama. Elem, samo udrite po liniji manjeg otpora. To je i prirodno, životinje tako čine, voda, struja, sve u prirodi teži da se što manje troši i aka. Kažu neki da se uložena energija vraća, ali dobro znate da čim date prst, ode ruka. Mrdajte samo koliko mora, a energiju čuvajte za onaj svet.

nejo Poslovne pustolovine: Sedam ubitačnih navika

Težak život... što da se cimam kad sam već leopard

Umivajte se razočaranjem

Svakog dana kad ustanete, prvo se razočarajte grdno jedno dva-tri puta. Zastanite da kukate nad svakom sitnicom. Ne gledajte u budućnost, tamo ionako ničeg nema. Posmatrajte prošlost. Pa, malo kukajte kako je nekad bilo bolje, a malo se hranite otpacima prošlosti. Ukoliko ovo propustite da učinite, jednog dana možda će vam se u grudima roditi nada u bolje sutra, a onda ste nagrabusili. Ćuti i smrdi tu gde jesi, to je najbolje. E, da. Ako vas neko slučajno pozove negde, na nešto novo, unapred se razočarajte, mnogo će vam biti fino kasnije, verujte nam.

Arlaučite iz sve snage

Kažu da treba živeti sa patnjom, kroz patnju, uz patnju, da nas patnja i bol čine snažnijima. To je bezveze. Čemu živeti u 21. veku i trpeti bol, kad toliko ima divnih hemikalija, lekova, televizija, interneta, igara, hrane, žena, muškaraca, časopisa, novina, hobija i svega ostalog posvećenog ubijanju bola, utrnjivanju i slatkoj besvestici. Bol osećajte samo u onim trenucima kad je vreme za kuknjavu. Čim vas neko takne, urlajte iz sve snage. Sećajte se najbolnijih događaja iz prošlosti, jaučite nad sudbinom i uopšte, upotrebite bol onda kada dobronamerni počnu da vas razvlače. Ništa nikom ne opraštajte, a ako ste prostodušni, počnite da beležite u dnevnik sva zlodela čovečanstva nad vama.

Zakopajte strasti

Strast i snovi, to su opake igračke. U redu je da sanjarite, to je božanstveno. Posle možete da kukate kako vam se ništa od toga nije i nikad neće ostvariti, što daje zdravu dozu potištenosti u svačiji dan. Zakopajte duboko sve što vas vuče negde iz ovog ušančenog života. Niste vi za to. Da jeste, već bi vam palo na tanjir, zar ne?

Čekajte čudo

Dakle, pošto ste vredno radili, tukli strasti, razvejavali snove, jadikovali, otvarali rane, sećali se prošlosti i čemerili – vreme je da vam se sve to isplati. Zato sedite i čekajte čudo, jer toliko vam ovaj svet duguje, da su vam izgledi za čudo veoma pristojni. Ukoliko se čudo ne dogodi, eto vam još razloga za kuknjavu i dreku, dakle dvostruka korist. Marljivo obavljajte poslove i štekajte se, čudo samo što nije. Nemojte da se povodite za onim pozitivcima, jer samo troše uzalud snagu i jurcaju, neće čudo ni prepoznati kada ih snađe. Strah, proračunatost, kukavičluk, neka, neka. Samo nek vas grde tim pogrdama, sve će se to naplatiti jednog dana kad dođe vaše.

Zato napred u nerad i ništavilo, vredno zalivajte ove ubitačne navike i daleko ćete dogurati. Možda i do Kine.


Ranko Trifković nije bio siguran da li je bata ili seka. Zato se pridružio putujućem pozorištu, te je igrao i pevao širom Evrope. Kad je skapirao da je bata posadio je hektar i odao se poljskim radovima. Možete ga zateći na blogu Igrorama.