Tim Rot (Tim Roth), koga znamo iz filma Kventina Tarantina (Quentin Tarantino) Four rooms iz 1995. godine u kome je glumio potrčka, glumio je i u seriji Lie to me ljudskog detektora laži, koji me je podstakao da istražim govor ljudskog tela, takozvanu neverbalnu komunikaciju. Od početka vremena na taj način se komuniciralo.To je vrlo važan vid komunikacije, danas mnogi u to nisu upućeni na svesnom nivou.

Lie to Me lie to me 4290669 1280 1024 Postanite ljudski detektor laži

Neznanje je ponekad blaženstvo. Nakon sticanja ovog znanja, možete biti povređeni kada je očigledno da vas neko laže. Razne tehnike obmane se koriste od strane policije, forenzičara, psihologa, stručnjaka za bezbednost i drugih istražitelja. Ovo znanje je takođe korisno za menadžere, poslodavce, kao i za svakoga za upotrebu u svakodnevnim situacijama u kojima razlikovanje istine od laži može sprečiti da neko postane žrtva prevare i druge obmane.

Znakove obmane možemo nazreti ukoliko je čovekovo ponašanje ograničeno i kruto, sa vrlo malo pokreta. Lažov drži ruke uz telo, trudi se da što manje prostora zauzme. Izbegava kontakt očima osobe koju laže ili zuri u nju bez treptanja. Rukama dodiruje svoje lice, grlo, usta, dodiruje ili trlja nos, uho…

Može se uočiti protivrečnost u iskazivanju emocionalnih gestova. Kao isforsiran lažni osmeh. Prikazivanje emocija je odloženo, reakcija ostaje duže, potom se zaustavlja odjednom. Vreme je isključeno između emocija i gestova, izraza i reči. Na primer neko kaže: “Sviđa mi se!” prilikom prijema poklona, a onda se osmehne nakon te izjave. Gestovi ili izrazi ne odgovaraju verbalnim izjavama, kao kada neko kaže: “Volim te”, dok se mršti. Izrazi su ograničeni na pokrete usta kada neko lažira emocije (sreća, iznenađenost, tuga, strahopoštovanje) umesto celog lica. Recimo kada se neko osmehne, naravno,  celo lice je uključeno – vilica se širi u osmeh, obraz se podigne, oči i čelo su nabrani na dole, itd.

Interakcija i reakcija. Krivac se brani, dok nevina osoba češće reaguje napadom. Lažovu je neprijatno kada se suočava i često okreće glavu ili telo od sagovornika. Nesvesno postavlja predmete (knjiga, šolja za kafu) između sebe i vas, kao simboličnu prepreku.

Drugi znaci laži – Ako smatrate da neko laže, onda brzo promenite temu razgovora, lažov će vas ispratiti dobrovoljno i postati opušteniji. Krivac želi da predmet razgovora bude nešto drugo, dok nevina osoba može biti zbunjena naglom promenom teme i verovatno će želeti da se vratite na prethodnu. Korišćenje humora ili sarkazma često lažovi koriste da bi se izbegla priča o određenoj temi.

Mikroekspresije su trenutni nevoljni izrazi lica koji se ljudima ocrtavaju na licu kada kriju emocije, a da nisu ni svesni toga. Odlikuje ih brzina i napetost. Nastaju u deliću sekunde i isto tako brzo nestaju. Odlika im je nevoljnost pokreta facijalnih mišića,  jer svojom voljom ne možemo uticati na njih.

Uobičajeno se grupišu u sedam univerzalnih emocija: bes, gađenje, strah, tuga, sreća, iznenađenje i prezir.

Mikroekspresije nas odaju kada lažemo. Ako pokušamo da sakrijemo emocije lažnim osmehom, nevoljnim pokretima mišića lica odajemo skrivene emocije. One samo pokazuju kako se neko oseća, što ne povlači zaključak da je neko lažov, samo prikazuju nečije trenutno emotivno stanje.

(Ukoliko je neko video sliku psa i prokomentarisao da je to sjajno i da je pas lep, a izraz lica u trenutku oslikavao gađenje, to možda i nije laž. Možda je tu osobu ujeo pas, pa je slika podsetila na tu situaciju.)

Oči – Oči su ogledalo duše, preciznije oslikavaju naše trenutno emotivno stanje, stanje duha. Neke od naučnih studija govore da ljudi nesvesno skreću pogled u određenim pravcima u toku razgovora i da to ima veze sa time da li lažu, prisećaju se, zamišljaju, jer određeni centri u mozgu drugačije  reaguju na određene stimulanse i to se odražava na mišić oka. Analiza nečijeg skretanja pogleda nije pouzdana da bi se samo iz toga zaključilo da li laže ili ne, ali je svakako zanimljiva. Pokušajte.

Vizuelno konstruisane slike – Kada bi vam neko rekao da zamislite ljubičastog vepra sa zelenim tufnama, dok vizuelno konstruišete tu sliku, oči bi pogledale u pravcu gore udesno.

Vizuelno zapamćene slike – Ukoliko bi vas neko upitao koje je boje kuća u kojoj ste nekada živeli, dok pokušavate da se prisetite, oči bi pogledale gore ulevo.

Zvučno konstruisanje – Kada bi pokušali da zamislite neki zvuk koji do sada niste čuli, oči bi se usmerile udesno.

Prisećanje zvuka – Prisetite se glasa vašeg poznanika, oči će pogledati ulevo.

Osećanje – Prisećanje mirisa logorske vatre, usmeriće vaš pogled dole udesno, kao i razmišljanje o ukusu, emociji ili mirisu.

Unutrašnji razgovor – Kada čovek razmišlja, premišlja se, vodi razgovor sa sobom u svojoj glavi, oči su usmerene dole ulevo.

Naravno, kada posmatramo sagovornika, levo je desno, desno je levo, kao u ogledalu. Ovo važi za dešnjake, kod levorukih situacija je obratna. Ukoliko vas neko gleda u oči dekoncentrisano bez pomeranja to takođe može biti znak laganja. Sve ovo kroz analize i primere se pokazalo više tačnim nego netačnim.

Vrlo bitno je to da se govor tela može i pogrešno protumačiti. Zato su navedeni neki od načina koje u većini slučajeva možemo primeniti. Govor tela se sveobuhvatno posmatra, moramo znati nečije normalno ponašanje, da bi primetili odstupanja. Nije dovoljno da neko više puta trepne i da pomislimo da je nestrpljiv, nesiguran ili da laže. I verbalni govor, ton i druge stvari treba uključiti da bi mogli lakše da procenimo određenu situaciju. Nekada je ljudima nelagodno u svojoj koži, nesigurni su u sebe, neka im se neprijatnost dogodila, nešto ih muči, a pak možda im je stalo do vas, posla, itd. Ne možemo suditi tek tako o drugima, ukoliko ne znamo celu priču, ali ovi gestovi nam i te kako mogu pomoći da razumemo drugu stranu.


Iva Lekić voli podjednako da komplikuje i pojednostavlja, čvrsto veruje svom instinktu i ne daje obećanja, jer zaboravlja… Ima skoro savršen odbrambeni mehanizam protiv primitivnih oblika života koji nas okružuju. I dalje ne zna šta će biti kad poraste.

Editors choice