Pošto kilo stila?

Pošto kilo stila?

Tokom nedavne – više rutinske nego nešto posebno relaksirajuće – prakse brzopoteznog šaltovanja kanala u trenucima potpune dokolice, nailazim na, u najmanju ruku potresan prizor. Sledi dramatično samopreispitivanje… 31. oktobar? Mahnito vadim telefon… Ne. Znači, popularni praznik otpada… Maskenbal? Nema tog umetnika koji bi osmislio ovu količinu fizičke degeneracije. Radoznalost me bojažljivo zadržava na frekvenciji, u nadi da neće ubiti ovu mačku.

Pod dirigentskom palicom (dozvolite eufemizam) sredovečne žene fiksiranog lica kojoj je armija medicinskih magova trajno onemogućila facijalne ekspresije (emocije su danas ionako precenjena stvar; ko to ne zna verovatno je poslednjih decenija živeo u pećini pa je malo verovatno da uopšte čita ovaj tekst) – omanja grupica koja sebe naziva modnom ekspertizom, komentariše sjaj i glamur današnjeg Holivuda. Pokušavam da uhvatim nekakvu paradigmu, obrazac, zajednički sadržalac svih tih anatemisanih “modnih jeresi” koji će ih izdvojiti od onih koji su na skener-zoni upravo primili blagoslov – ali oni uporno promiču mom neistreniranom oku…

Ko bre fazonira tu estetiku? Ko plasira psihički teror da ćemo ostati bez lica, prijatelja, ljubavi – ako se ne poklonimo industriji? Ako ne usvojimo ono što divno izgleda a vrišti neudobnošću? Kada je modni zločin prestao da bude ono kad obučeš nešto što ti ne stoji i pretvorio se u haljinu iz, zaboga, prošlogodišnje kolekcije?!  Kad su to lepota i funkcionalnost spakovale kofere i iselile se sa popularnih runway-a, praveći intergalaktičku distancu? Jedan letimični pogled na haute cotoure establišment i shvatićete da je tekstil najtrpeljivija materija u čoveku dostupnom kosmosu.

Jednoobrazni masovni medji kao da su se urotili protiv običnog smrtnika. Savremena žena koju prezentuje moderna televizija – u 90% slučajeva omiljena ciljna grupa marketinga – postaje obnevideli učesnik besmislenih trgovačkih transakcija, kojoj su pomenute deformisane humanoidne kreature glavna uzorna referenca. Konzumeristička euforija stvara kulturu osrednjosti, potrošačku masu, štancuje prosek – standardizuje do obesmišljavanja, ili pak nameće nasrtljivu autentičnost po svaku cenu.

Slika 217 Pošto kilo stila?

Apostoli mode grade multimilionerske imperije nad belosvetskim modnim robinjama koje ne pitaju šta košta

Eto, mom neosvešćenom i modno neprofilisanom, prizemnom životu smešni su kompleksaši koji glume ultimativne alfa poznavaoce krijući se iza logotipova i plastične alhemije kako bi se osetili podnošljivo u sopstvenoj koži. “Urbani trendseteri”, koji bi se našli u ozbiljnom problemu pri eventualnom dokazivanju ovog delikatnog epiteta u praksi, čine da je svako vlasništvo bitinije od onog nad onih nekoliko kubnih centimetara sopstvene lobanje.

Patrolirajuće para-ekspertske jedinice koje diriguju vizuelni identitet promovišući mentalitet stada? Ne, hvala. Ne pristajem. Ne prihvatajte nametnute standarde ni kad su skockani u dopadljivi jezik komplimenata – to je uvreda intelekta. Ne očekujte da vrtoglave brendirane potpetice od vas naprave sofisticiranu damu. Razvijte kritički stav i izvucite najbolje iz multikulturalnog koktela u kojem živimo. Zadovoljstvo se na kupuje u PVC ambalaži.


Hristina Stojiljković je student Fakulteta političkih nauka i racionalna plavuša koja se u životu vodi principom dostojanstva po svaku cenu, dok razočaranja krije u senci blistavog osmeha. Prezir koji oseća prema bahatosti preti da se pretvori u patologiju. Nikada se neće odreći ambicija i ženstvenosti na vrtoglavim četrnaesticama.