Često je čovek svedok da je nit koja deli sreću od nesreće kružnog oblika. Granica sreće se ne može odrediti. Splet čudnih okolnosti može promeniti zadovoljstvo u nevolju, i obrnuto. Uzmimo za primer nagradne igre. Čovek dobija putovanje na Kubu. Vraća se prepun nezaboravnih uspomena, svestan da ga je sreća dodirnula. Nedelju dana kasnije, druga osoba dobija isto putovanje, međutim uragani besne Kubom, brod se prevrne i čovek nestaje. Sva sreća se pretvara u tragediju. Takvih, i sličnih primera je mnogo, ali ne smemo zaboraviti da se za sreću treba boriti, ne prepuštajući se nesreći.

Nažalost, mnogi ljudi su srećni samo ukoliko su ljudi oko njih nesrećni. Idealna ravnoteža bi se uspostavila tek onda kada na život ne bismo gledali kao na borbu između te dve stvari. Srećan treba da je čovek koji daje, a nesrećan onaj koga žale. Čini se da u ovoj zemlji nema dovoljno, ne samo materijalnih dobara, nego ni mira, sreće, dostojanstva za sve. Kada su jedni zbrinuti i smireni, drugi moraju nužno biti nezadovoljni i odbačeni. Suština je da se prava sreća pronalazi u zbiru uspešno urađenih stvari. Svaki se uspeh sastoji od samih savladanih teškoća. Naravno da materijalna dobra zadovoljavaju neku vrstu sreće, ali suština je u samom putu do tog cilja.

Prave vrednosti treba da se spoznaju u trenucima. Onom osećaju kada najsiromašniji mladić shvati koliko je bogat duhom, da je srećniji od čoveka sa punom vrećom novca. Prave vrednosti ne dolaze sa zaradom. One se samo pojave u nama, i nebitno je kada i kako. Sreća nema obrazac. Uz sreću ne dolazi šta ona znači. Svako ima pravo da tumači i shvata šta ga čini srećnim. Linija između sreće i nesreće nije striktno povučena. Ta nit ne deli na pola jednu od druge. U najzavidnijoj situaciji se često dešavaju najbrutalnije stvari.

slika146 Pošto sreća?

Zavist i pohlepa provociraju loše događaje, dok skup najboljih vrlina privlači dobre stvari

Podsetiću na čuvenu priču narodnih mudraca – najbolji primer kako se razlikuju shvatanja sreće. U davnim vremenima, vladar velikog kraljevstva imao je ćerku koja se iznenada teško razbolela. U očajanju pozvao je sve poznatije lekare iz carstva. Obećavao je svakom ruku ćerke i sva bogatstva onome ko je izleči. Niko nije našao način da joj pomogne. Svi su bezuspešno pokušavali. Jednoga dana, jedan od njih je rekao kralju da se ona može izlečiti samo ako obuče košulju srećnog čoveka. On je pozvao svoje podanike uveren da su svi srećni. Donosili su najlepše košulje, tvrdili kako imaju sve u životu i kako su istinski srećni.

Međutim, čiju god košulju je obukla, nije joj bivalo bolje. Kralj je poslao glasnike na sve četiri strane sveta tražeći košulju srećnog čoveka. Svako je pričao kako mu nešto fali da bi bio zaista srećan. Neko nije imao novca, neko decu, nekome je falila ljubav, nekome zdravlje. Niko nije smatrao da je on taj koji treba da da svoju košulju. Obeshrabljeni su se vraćali nazad. I tako svaki dan. Uvek su nalazili mane ljudima, a često su i ljudi sami sebe opisivali kao nesrećne. Jednoga dana glasnici su se vraćali kralju sa lošom vešću. Ponovo nisu našli košulju srećnog čoveka. Zastali su kraj jednog jezera da se odmore. Iznenada, iza trske ugledaše čoveka koji je kupajući se pevao “Ja sam srećan, pa srećan.” Dojurili su u vodu. Počelo je ispitivanje.

Šta god da su ga pitali, on je odgovarao da nema problema sa tim i da je srećan. Napokon su bili spremni da se vrate kralju i da izleče ćerku. Napokon su pronašli srećnog čoveka. Zamolili su ga da izađe iz vode, kako bi im dao košulju koju bi odneli u kraljevstvo. Čovek ih je zbunjeno gledao i rekao: “Ali ljudi, ja nemam košulju, ja sam srećan.”

Kroz ovakvu priču se objašnjava da se novcem sreća ne kupuje. Najsiromašniji čovek, koji čak nema para ni za košulju, spoznao je pravu sreću. Istinski je oslobođen svih materijalnih stvari, i jednostavno shvata svoj trenutak života. Vrlo slikovit način da se objasni koliko je pogrešna zamisao sreće, i gde i koliko je iskrivljen svet materijalnog. I na kraju je kralj postao najtužnija osoba na svetu, a čovek bez košulje ostao najnasmejanija. Kakva ironija!


Višnja Jukić je studentkinja novinarstva i komunikologije. Spaja nespojivo, a onda postane logično. Veruje u spontanost. Hedonista. Voli da čita i piše “izmedju redova”.

Editors choice