Prvo, potražnja gluposti je velika jer je glupost u određenom miljeu postala unosna.

Sećate se Paris Hilton (Paris Hilton) nakon što je (namerno) pobrkala lonce, nakon dobre klope u jednom od restorana u Engleskoj i odvalila ime kuvara kada su je pitali kako se zove prvi ministar Velike Britanije. Smejasmo se svi.

Mi se smejasmo, ona sa na račun svog, kako smo mi ocenili, slabog koeficijenta inteligencije, još više bogatila. Paradoksalno ili nas je neko dobro prevario uverivši nas da je neobrazovan? Glupost privlači pažnju, čuđenje. Ljudi vole da ismejavaju, pa je svaki javni promašaj pun pogodak. Javna glupost je i merilo sopstvene. I uvek mislimo kako smo manje glupi od ljudi sa televizije, verovatno jer naša glupost ne ide dalje od našeg sela. Elem.

Danas i mi imamo našu Hilton koja nije znala osnovno.

Milica Živanović Pravda za orove, nojeve, guske i kojekakve ptice

Snimak koji je devojku proslavio ali ne kako je ona to i očekivala

Nego aj’ da mi lepo budemo realni pa da priznamo da je većina bar jedan odgovor, na Milici postavljena pitanja, izguglala.

Da li bi nam i dalje Miličini odgovori bili smešni da ih je izgovorio neko bez ili sa manje silikona? Moguće, ali bi isti ostali nezapaženi i ne bi danas oro bio, svakako ne najveća, ali zasigurno najpoznatija ptica međ’ Srbe.

Da budem još realnija, ni meni koja je diplomirala Filozofiju na Sorboni i upisala master, čuveni noj nije pao na pamet kada je novinar pitao koja je to ptica najveća. Pao mi je na pamet taj oro, zamislite! Da li me to čini neobrazovanom? Imam neke škole koje tvrde da nije tako.

Šta je tu u stvari bilo smešno. Pa, akcenat i progutano slovo.

Doduše, ni moja baba koja govori istim pomoravskim naglaskom kao i Milica više ne izgovara oro nego orao. Ali, svejedno, bitno je to da mnogi iz pomoravskog okruga znaju da ptica oro postoji.

I tako se svi skupa smejasmo nečijem naglasku.

Da je fond reči dotične devojke skroman, jeste (ako smem da sudim uopšte po snimku dostupnom na internetu), i da danas ta devojka trpi posledice te skromnosti, trpi ih kroz razne komentare. Da nam je čudno da danas neko ima ambiciju da postane VIP, čudno je. Beše dana kad smo maštali da postanemo lekari, inženjeri, pekari, sad maštamo o nečemu čiju definiciju je teško razgraničiti, a kamoli skapirati šta to sveže zanimanje podrazumeva.

Ako biti VIP, kao što rekoše u emisiji koja je proslavila Milicu, ne znači da ti je život lak, sigurno znači da do pristojnog novca nije teško doći.

Za to je potrebno baviti se prostitucijom inteligencije. Što manje, namerno ili prirodno, znaš to više šokiraš i to si slavniji. Doksa (javno mnjenje) stoji iza tvoje popularnosti. Samo ih hrani onim čega su gladni, glupošću, tebi će slava, njima će tema za razgovor.

Ne treba jačati i podržavati zabavljače mase, ali to i radimo dok upadamo u njihovu zamku. I kao što rekoh u jednom od mojih davnih tekstova, inteligencija i obrazovanje su dva različita pojma. Možeš biti ti obrazovan do meseca i nazad, a da ti taj čuveni IQ bude tek okej, ili pak obrnuto.

Milica Živanović je možda pala na testu osnovne kulture, a mi se ponesmo u njenom slučaju kao da smo Marija Kiri (Marie Curie).

U zdravlje!

Izvori fotografija: had.sl, vesti-online.com


Elena Ederlezi svakako nije ono što drugi očekuju da bude, još je manje ono što očekuje od sebe same. Student filozofije, pisac, pesnik, siroti pesnik. Velika nezadovoljština, fascinirana Romima, opsednuta modom i kune se da je Niče živ sigurno bi ga smotala.

Editors choice