Prave žrtve tranzicije

Prave žrtve tranzicije

Radnici po fabrikama koje su privatizovane, ili nisu, nemaju veze sa ovim tekstom. Možda oni jesu izgubili posao, ali sve što se izgubi jednom se i pronađe. Ovde je u pitanju cela generacija koja je žrtvovana, svesno ili nesvesno, za neki viši cilj, koji još uvek nismo sigurni koji je. Čast izuzecima u našoj, mojoj, generacijama koji su se poslovno snašle i rade normalan posao, za normalne novce, ali na fer. Ne računam u tu priču razne kombinacije, kamione, avione, export – import, trange frange, tatine varijante i otplatu starih dugova kroz zaposlenje sina / ćerke. To ćemo još nekako i da pregrmimo. Radićemo dva, tri posla i snaći ćemo se nekako.

Ono što je teže od svega ovoga je što smo mi ostali nedojebana generacija. Seks je svuda i na svakom koraku, međutim… Tekovine seksualne revolucije koju su sproveli naši roditelji, a posebno ekipa koja se valjala po blatu Vudstoka, otišla je malo u krajnost, a mi smo ostali zarobljeni u vremenu i prostoru.

Čini mi se da se ranije o seksu pričalo vrlo malo. Čak su se i vicevi koji su imali seksualnu konotaciju zvali ” masni”. Taj epitet za vic nisam čuo godinama. Pošto smo od jedne partijske ćelije prostom deobom došli do dve, pa stotinu i dve, stigosmo i do hiljadu i dve. Eto nama demokratije. Možemo da pričamo i o seksu. Ni tu nismo našli meru nego smo odma’ krenuli da pravimo gej parade. Da li neko više voli dečake ili devojčice, i prema tome imam isti odnos kao i prema novoj frizuri neke estradne zvezde, samo nek mi to ne nabija na nos i mi smo OK. Sa pričama o paradama i ovi strejt su krenuli da se brane, pa onda sve više čujemo o tome kako će neko da kresne nekoga, a ne kako će recimo da vode ljubav. Prihvatljiviji termin u nekim ranijim vremenima, danas verovatno nije toliko. Pretpostavljam da može da se nađe u nekim starijim rečnicima srpsko – hrvatskog jezika. Ne bih sad da ja ispadnem neki moralista, samo me jako nerviraju ekstremi u bilo kojoj varijanti. Nije mi bitno da li mašu oružjem ili genitalijama.

Nekada smo mi dečaci morali da se malo potrudimo oko devojčice kako bismo dobili poljubac. Eeeej poljubac. Pritom ne mislim na period držanja za ruke i šetnje po parku, i nižim razredima osnovne škole. Ako ne neka večerica, ko je imao novaca u tim kriznim vremenima, onda bar neki dobro osmišljen provod sa bioskopom i izlaskom u neki klub, kojih u to vreme nije bilo puno, ili bar ne puno normalnih. Posle perioda pri’vatavanja na nekoj klupi, moglo je da se nešto desi ozbiljnije ako je neko imao situaciju da su mu matorci zapalili negde ili je brat u vojsci. Ako je veza već toliko ozbiljna i odete zajedno na more, ne skidate se jedno sa drugoga kao dete sa trešnje, što reče naš narod. Onda ste vi već u ozbiljnoj vezi. Možda sam se rasplinuo u naletu nostalgičnih osećanja ili sam shvatio koliko sam mator, ne znam, ali sve u svemu danas je to sve mnogo dostupnije, da ne koristim neke druge, grublje izraze. Do skoro je važilo da smo mi dečaci svinje i da bi samo da mrdnemo nešto. Izgleda da se vremena menjaju i da se u tom blatu obora valjamo svi zajedno, samo pričamo kako to ustvari nije blato, nego je neoliberalizam, jaz generacija… Šta god… Naći će se već neka dobra duša da definiše i to. Gde je nestalo sitno muvanje i dugi besciljni i glupi razgovori koji traju satima? Keženje kad je ona / on u blizini, kao barena glava? Možda ovo sve otkriva odakle potičem i koliko sam mator, ali svakako se skratilo vreme od flerta do kreveta. Opet tranzicija…

Čini mi se da se danas situacija malo obrnula i da je dečak lovina, a devojčica lovac. Da se ne lažemo, oduvek su devojčice bile te koje biraju, ali su to nekada suptilnije radile, a i mi smo morali više da se trudimo da bi prešli tu prvu barijeru skidanja. Ovako smo došli u situaciju da je muvanje i ta neka inicijalna romantika svedena na minute. Sve je postalo kao instant supa. Sipaš malo vode i razmutiš, podgreješ, jedeš, i ideš dalje. Brzo živimo, brzo jedemo i brzo ljubimo. Gde su nestali oni dugi vlažni poljupci u ulazu ispred zgrade dotične damice koju si dopratio kući do pristojnog vremena? Gde su nestale one devojčice koje ti opale šamar ako kreneš dalje na leđima od linije ortopedskog pomagala zvanog brushalter? Dobro, i tada je bilo ovih što ne nose takve naprave, ali su one bile u manjini i vrlo često su samo dokazivale pravilo.

Danas ispadneš budala ako priznaš da bi prvo sa nekim u bioskop, a da odlazak u krevet nije obavezan posle toga, ili ako poželiš da vidiš nekoga ujutru dok se budi. Samo vodiš računa da gumica dobro dihtuje i tuci, nema frke. Naravno, paziš da ne bacaš kondome u šolju. Ko će da otpušava posle!?

Osamdesete su nosile jednu dozu seksualne povučenosti, posebno u razvijenom socijalizmu za kakav se veruje da je naš bio. Do pojave MTV i prvih spotova koji su se vrteli tada na 3K, kod nas nije moglo puno da se vidi razgolićenih ženskih nogu i dupeta. Na tom trulom kapitalističkom zapadu situacija je već bila drugačija. Rod Stjuart je privodio šta je hteo i bio je glavna faca, a da se neka od njegovih koleginica tako ponašala, bila bi proglašena za glavnu kurvu u izboru svih eminentnih časopisa i tabloida. Tada je trend bio da ako kreativcu ne pada ništa pametno na pamet, pored pevača stavi dve, tri razgolićene devojčice i to bude najgledaniji spot te godine. Tada su još, čini mi se, muškarci imali kakvu – takvu moć odlučivanja. Otuda verovatno i polugola manekenka u reklami za pastu za zube. Nominalno su se naši očevi pitali šta će da se kupi, ne samo strateški, već i svakodnevno. Možda su naši očevi olako shvatili te odnose, uljuljkani nedostatkom svetskog rata ili neke druge globalne katastrofe koja zaokuplja dečake, i prosto prepustili našim majkama sve konce u ruke. Onda su te majke učile svoje ‘ćeri i / ili sinove kako da se ponašaju. Ubrzanje tempa života je samo dodalo brzine u kolima bez vozača i na nizbrdici. Neko je morao da preuzme volan u ruke i da nastavi dalje. Ta deca danas prolaze kroz život pomerajući granice i menjajući pravila. Još jednom, to je ta generacija koja je žrtvovana božanstvu tranzicije. Deca koja ne pamte Vučka imaju totalno drugačija pravila od ovih koja pamte maskotu Zimske olimpijade u Sarajevu. Isto tako, danas nijedna ženska zvezdica šou biznisa neće biti proglašena za kurvu vavilonsku ako je uhvate u preljubi.

Ne znam… Nisam pametan… Možda je stvarno bolje da opali neki meteor i da nas pobije k’o dinosauruse i da posle neka nova dominantna bića na plavoj planeti prave dokumentarce o nama kako smo bili super. Čačkajući istoriju, vidiš da svaki put kad odemo u seksualnu devijantnost mi se upropastimo, a čini mi se da smo u tranziciji ka nekom tom vremenu.


Vedran Ivanković je novinar, PR menadžer, producent, kuvar i još po nešto. Voli da pametuje, zato valjda ovoliko i piše. Kaže: “ Da nije neko uzeo pre mene nadimak Bedno piskaralo, zamenio bih Lajavog krelca na koga podsećam s vremena na vreme.”. Činjenice su svetinja, komentari su slobodni!