1/3

Često druge tretiramo bolje nego sebe. Spremni smo da pružimo podršku, pređemo preko gafova, oprostimo greške, a tuđe nespretnosti su nam često simpatične i u njima vidimo iskreno nastojanje i dirljivu nesigurnost, koje nam govore da osoba ima kapaciteta i da samo treba za nju da navijamo. Zašto takav tretman ne pružamo sebi? Zar nismo sebi simpatični i dragi i zar ne zaslužujemo sopstvenu podršku, oproštaj i navijanje? Za početak, treba da prestanemo sebe da podrivamo otrovnim kritičkim osvrtima.

Nisam dovoljno dobra

U svemu što radite uvek postoji neko bolji od vas. Ali ako počnete da se upoređujete sa drugima na taj način, pašćete u depresiju. To što ima boljih, treba da vas raduje i hrabri, jer to znači da i vi možete bolje. Osim toga, ako vi radite najbolje što možete, to je vaše postignuće i ne treba da ga upoređujete sa postignućem drugih – svako ima svoj način, domet, stil. Da li ćete prestati da pišete ako niste Dostojevski, ili da trenirate, jer niste u reprezentaciji?

Nisam ja ništa posebno

Dobro je znati da smo kao ljudi svi u suštini, isti. Ali, svako od nas je poseban, jer način na koji živimo svoju ljudskost nije isti. U tom smislu, isti se kao i bilo ko drugi, ali ste najposebniji na svetu, jer ste samo vi u ovom trenutku u vremenu i prostoru baš takvi. Ego nas sputava i podvaljuje nam i kad nije uhranjen i dominantan. Slab ego nas jednako zarobljava kao i napumpan. To što mislite da niste ništa posebno ipak je zamka ega. Da bismo prevazišli njegove podvale, potrebno je da ga ojačamo, da mu damo puno priznanje i značaj i da ga zatim nadrastemo. Kad spoznamo koliko smo jedinstveni, lako nam je da se poistovetimo sa jedinstvenošću svih oko nas.

Prestani da se TRUJEŠ ovim stvarima Prestani da se TRUJEŠ ovim stvarima

Editors choice