Koliko ste se puta zapitali u životu da li imate prave prijatelje pored sebe? Zašto su baš tu ljudi odabrani da budu uz vas i da budu deo vašeg života? Ako niste razmišljali do sada, možda je ovo pravi momenat?

slika 110 Prijatelji za ceo život

Kada smo bili mali

Sećate li se kada ste bili mali, kada vam nije bilo bitno sa kim ćete se igrati? Kada vam je bilo samo važno da provedete što više vremena u bezbrižnoj igri, kojoj niste želeli da dođe kraj. Ukoliko bi vas roditelji pozivali na ručak ili užinu, uvek biste želeli samo još malo da se produži igra i da se dan ne završava tako brzo. Igre su mogle da traju u nedogled, a druženja su se zasnivala na momentima razmenjivanja sličica, mirišljavih papirića, salveta, trke malih automobilčića ili trke puževa, pravljenja kućice na drvetu, kao i na tome ko je bio glavni vođa projekta. Glavni komandujući bi u igri bio uglavnom onaj koji je bio najhrabriji u izvođenju svojih ludosti i predloga, koje su svi bezpogovorno slušali. Sve je izgledalo tako nevino, bez imalo koristoljublja, sa puno ljubavi iskrenih emocija, bezrezervnog deljenja, a to se sve može nazvati jednom rečju – prijateljstvo bez očekivanja. Najiskreniji vid prijateljstva, da li toga ima i danas kada smo odrasli? Ili smo zaboravili šta znači bez očekivanja?

Sam sa sobom, vrlo si blizu rđavog čoveka. Čovek traži prijatelje kroz ceo život, i onda kada to čini i bez dobrog plana i bez dobrog načina. Ovo je često i razlog najvećih nesreća, jer padamo na lažne prijatelje koji su opasniji od neprijatelja zato sto nose masku na licu i nož u rukavu.

Prijateljstvo ima tri motiva: prijatno, dobro, korisno. Zato ima i tri vrste prijateljstva: iz  druzeljublja, iz dobroljublja i iz koristoljublja. Poslužila sam se odlomkom  “O prijateljstvu”, iz dela Jovana Dučića, “ Blago cara Radovana ”. Htela sam da vam približim kako nam se svima izgubi taj smisao o prijateljstvu kada odrastemo, kada se suočimo sa stvarnošću koja nas okružuje i kada shvatimo da sve što smo gradili u našim dečijim, bezbrižnim svetovima odjednom nestaje, a sa njim i naša prijateljstva. Da li ste se zapitali da li to mora baš na taj način da nas pogodi, kao grom iz vedra neba? Ili su to prosto putevi koje donosi odrastanje, a sa njim i nove i drugačije poglede na svet? A samim tim i na važan segment u našem životu zvan prijateljstvo. I da li je teško zaista prihvatiti činjenicu da si zaista sam na ovom svetu? I da prijateljstvom želimo da nadomestimo nešto što  ne možemo da prihvatimo? Kao što u navedenom odlomku govori sa sarkazmom pisac Jovan Dučić.

slika 35 Prijatelji za ceo život

Koliko ste “bogati ”?

Od detinjstva pa do danas verovatno je mnogo ljudi prošlo kroz vaš život. Neki od njih su ostali neki od njih su otišli. I izgubio im se svaki trag, a da, pritom, nikada niste zažalili za tim istim ljudima. Mnogo puta ste se i zapitali kako su vam se ukrstili putevi i zašto ste baš te ljude primili u svoj život, ne razmišljajući da će ostati za ceo život. Život je jedan, slučajnosti mnogo. Prijatelji su bogatstvo koje se u retkim slučajevima stiče. Kako kažu mudri ljudi, treba ga negovati kao i vaše omiljeno cveće. Dokle god ga zalivate, posvećujete pažnju i svu vašu ljubav, ono će rasti iz dana u dan. I neće biti ni straha od samoće, ni od samog sebe, jer su prijatelji naša najbolja ogledala – ko smo mi? U šta verujemo, čemu težimo, delimo snove, radosne i tužne momente i da li vam je potrebno veće bogatstvo od toga? Jedno je sigurno da smo se mnogo puta preispitivali i testirali te iste prijatelje, ali ljubav je uvek pobeđivala i dokazala da je jedino ona važna.

“Najviše se vole oni ljudi koji imaju iste vrline”, kako je to najbolje opisao  pisac Jovan Dučić. Zato, vama ostavljamo izbor da prebrojite vaše prijatelje koji su uz vas, pa da sami uvidite vaše blago.


Alex Anđelković – Zaljubljenik u umetnost, kad god ima priliku želi da podeli svoje impresije sa drugima, da zaintrigira druge da je makar malo zavole… Umetnost – “Čaroban svet” – njena definicija.

Editors choice