Prijateljska relacija u kojoj se laže o bilo čemu, naprosto nije prijateljska. A problem nedoživljavanja orgazma se neće rešiti u razgovoru sa prijateljicama, ali čućemo korisne savete, a možda i preporuku o tome kome možemo da se obratimo za rešavanje tog problema.
Orgazam nije lociran u našoj vagini. Nego u našem mozgu. Toliko znaju već i vrapci. A ako lažemo prijateljice o svom orgazmu, ko zna o čemu sve lažemo same sebe i kakve sve blokade imamo u glavi.
Jeste, potreban je rad na sebi, potrebna je pomoć stručnjaka, potrebna je seksualna praksa sa kompatibilnim partnerom, mada ponekad pomaže i seks sa nekim do koga nam uopšte nije stalo, jer nas taj nedostatak emocija rasterećuje toga šta će on da misli o nama i kako ćemo se pokazati.
Postavlja se pitanje i da li se zaista prepuštamo orgazmu i da li poznajemo taj intenzitet i svoje kapacitete za zadovoljstvo? Jer ponekad ostajemo na ivici i strah od gubitka kontrole nas sprečava da pređemo tu granicu i da se potpuno prepustimo. Da se izgubimo. Da podivljamo.
Za to nam je potrebna dozvola, a dozvolu daje onaj deo nas koji rukovodi, kontroliše, nadgleda, zabranjuje i kažnjava.
Kompleksan problem zahteva kompleksno rešenje, strategiju pristupa, volju i istrajnost. Nećemo se osloboditi blokada odjednom i same od sebe. Pa ako ne možemo da se poverimo prijateljicama, možda ćemo moći nekom stručnjaku, terapeutu koji je našu priču već čuo u mnogo varijanti i koji nas može uveriti da smo najnormalniji u onom trenutku kad priznajemo problem i tražimo pomoć u rešavanju.
Aleksina Đorđević
