Princ ne postoji!

Princ ne postoji!

Kada bi se na sredini raskrsnice našla devojka iz Srbije i morala da bira kojim putem će poći, a na jednoj strani je Deda Mraz, na drugoj je princ na belom konju i u zlatnom oklopu, na trećem je uskršnji zec, a na četvrtom je prosečan momak iz Srbije – ona će naravno odabrati put ka vitezu, konju i svetloj budućnosti. Iako je samo jedan stvaran lik, a ostali izmišljeni, to nije preterano bitno. Čak će se pre odlučiti za Deda Mraza nego za nekog stvarnog koji sa dve noge hoda po ovoj izmučenoj zemlji. Zašto je to tako? Možda je Disney kriv jer se u svim crtaćima na kojima su odrasle brojne generacije princeza zaljubljuje u princa i odlaze srećno da žive do kraja života. Niko ne pominje da je princ uzeo kredit za stan, koji ako hoće da otplati mora da radi dva posla, a pri tom princeza čuva dvoje sitne dece i objašnjava im zašto tata nikad nije kod kuće.

Sve žene u Srbiji su trčale pred male ekrane TV prijemnika da gledaju kraljevsko venčanje, odnosno da vide kako je obučena mlada i kako su se poljubili na balkonu, dok se jedno dete smaralo na ogradi. Ovaj put Kejt je stvarno ulovila princa. Zeznuto je to što je prinčeva sve manje, a princeza sve više. Ima i još jedan problem, a to je što sve više “ prinčeva“ pronađe sebe u vezi sa drugim “ princom“, što je još jedan znak pitanja iznad moje, a verujem i mnogih glava.

Prosečan princ u Srbiji danas mora da vozi dobar auto, ne stariji od 2 – 3 godine. Bela boja nije obavezna, ali je broj konja bitan. Što više, to bolje. Znači da može da plati veliku registraciju. Samim tim znači da ima para, da budemo jasni. Odakle su novci došli počelo je da bude bitno u poslednje vreme od kad organi gonjenja rade svoj posao. Najbolje bi bilo da mladi princ ima svoju firmu za export – import i da pravi ogromne prihode mesečno, a da princeza dobije ovlašćenje za zlatnu vizu da može da prošeta do nekog tržnog centra, malo da rastereti mozak od stresa, ili da sa drugaricama ode na neki ručak ili u spa centar.

Traženi princ, isto tako, mora da bude pametan. Što se verovatno podrazumeva ako ima pomenutu firmu, ali može da mu se progleda tu kroz prste ako je fudbaler. Ostali sportisti nisu baš na ceni. Fudbaleri najviše zarađuju, a i postoji velika šansa da se ode u inostranstvo za, očekivano, veliku lovu. Onda može da bude i malo tupav, ali da ne priča puno i da je ne bruka pred drugaricama.

Besprekoran fizički izgled princa se podrazumeva. Može da ima još koju pločicu viška, koju ni medicina još nije pronašla. Znači, samim tim da ide u teretanu i da se bavi nekim sportom rekreativno, kako bi princeza kasnije mogla da prigovara kako nikad nisu zajedno, ali o tome nešto kasnije. Ovi što im je keramičar umesto pločica ugradio makar i najmanji bojler, u startu nisu poželjni genetski materijal. Bože mi oprosti, neki drugi deformiteti ne da nisu poželjni, nego srećom pa nema više igara u koloseumu, čas posla bi završili kao zabava za lavove.

Oklop je takođe bitna stavka u izgledu poželjnog princa. Zlatni, Armani oklop, ako bi još mogao da bude prošaran nekim cirkončićem, bilo bi super. Roze detalj se podrazumeva. Makar majičica, ako ne i džemper ležerno prebačen preko ramena. Nadam se da ćemo se nakon izvesnog vremenskog perioda smejati današnjoj modi kada budemo gledali slike iz ovog parčeta razvoja civilizacije. Dobro bi bilo ako bi pantalone na nekoliko mesta mogle da budu iscepane. To svemu daje jednu urbanu notu. Samo seljaci nose celu garderobu.

Konj, kesa sa zlatom, ispod oklopa, oklop … e da … sex iliti seks.

Vitez mora da bude velik i dobro ukrućen, a bogami i izdržljiv. Ako krene da trokira, pu, pu, daleko bilo, tu je uvek hemija, pa će zgutati nešto i teramo dalje. Gabariti su jako bitni. Ako je premali, ne valja. Ako je preveliki, opet ne valja. Oralni seks se podrazumeva, taman mu princeza kupila kompas da joj pronađe klitoris. Isto tako, podrazumeva se i nedostatak dlaka na intimnim delovima tela, jer Bože moj, postoji tekovina civilizacije zvana brijač, i ako može ona – mora i on. Ako već sve to nije tako, otići će kod plastičnog hirurga koji će da oduzme i doda šta treba, nije frka. Zarađuje puno, može mu se.

Možda pored sebe već imaju nekoga ko nije baš po svim ovim kriterijumima, ali bez obzira na to, ona će hteti da na raskrsnici odabere put sa vitezom, i celog života će se pitati da li je bio neki bolji koji bi mogao više, bolje i spretnije od ovog mog magarca.

Venčanje se podrazumeva da će da bude u Hajatu i to bar za hiljadu ljudi. Svira najbolji bend u gradu, duvaju najbolji cigoši trubači, venčanica je kupljena kod kreatora koji je dokazan, i posle venčanja će se pomerati samo kada se bude sređivao orman, teći će potoci šampanjca i topiće se labudovi od leda.

Kada se ispostavi da princ i nije princ, i da se baš i ne ponaša prinčevski, onda kreću problemi. Prvo ide “ ‘Alo Kobac, Avala, javi se!“. U sledećem potezu na red dolaze advokati i povratak kod mame na kašiku, da bi se sve završilo potragom za novim princom. Pitanje je samo da li će sa brakom u kanal povući i neko sitno dete, koje će ceo život imati izgovor za sva sranja koja napravi, da je ono dete razvedenih roditelja.

Zamalo da zaboravim zapostavljanje. Od silnih obaveza zapostavlja svoju vernu ljubu. Ona naravno ne ostaje ravnodušna, i uz pomoć i mišljenje “pravih“ drugarica kreće sa prebacivanjem kako nikada nisu zajedno, eto, sve njene drugarice su non – stop sa svojim momcima, i šta on misli. Pretnja drugim frajerima je obično na repertoaru, jer su eto baš izašle prošle nedelje i neki lik je pitao za broj telefona… itd…

Iako nijedna neće da prizna, svaka podsvesno to želi.

Pre nego što krenete da pljujete, drage moje, moram da priznam da je ova priča potvrđena iz tri nezavisna ženska izvora. Identitet zaštićenih svedoka neću otkrivati. U međuvremenu, obukao sam kabanicu, a vi poturite lavor pod monitor ako baš morate da pljujete po ovom tekstu, da ne ulitate sobu.


Vedran Ivanković je novinar, PR menadžer, producent, kuvar i još po nešto. Voli da pametuje, zato valjda ovoliko i piše. Kaže: “ Da nije neko uzeo pre mene nadimak Bedno piskaralo, zamenio bih Lajavog krelca na koga podsećam s vremena na vreme.”. Činjenice su svetinja, komentari su slobodni!