Na početku, prati vas do stanice kad krenete kući, a ako vam je kraj noću opasan, jer ordinira neki lokalni manijak, ili ima mnogo pasa kojih se plašite plaća vam taksi ili vas vozi, a ako to ne može, onda ide sa vama. Molim lepo, dami je potrebna zaštita. I vi ste mu zahvalne, iako ne volite da ga smarate i neki put je baš umoran i kažete mu da ne mora da vas prati, neka ostane da se odmori.
Ali ako jednom ostane, ostaće i sledeći put i onda će se to praćenje i njegova viteška zaštita ugasiti i ostati bledo sećanje na prve dane zaljubljenosti, kada je bio džentlmen.
Ne očekujte da će on sam od sebe ostati džentlmen kao na početku. Ne dajte mu da posustane. Ne upadajte u šablone linije manjeg otpora, koja lako može da vas odvede u jednu rutiniranu i relativno udobnu vezu, u kojoj vam je tesno, koja vas uznemirava i ne ispunjava – kao ženu. Jer, ako ga mrzi da se cima, predložiće vam da prespavate, a vi ćete verovatno pristati, jer zaljubljena žena ne propušta priliku da se privija uz dragog, iako on uopšte ne žudi za tim da se gura sa vama cele noći i da ujutru zajedno pijete kafu. Njemu je to samo jednostavnije, nego da vas sad transportuje kući. A vi ćete od toga napraviti romantiku, umesto da razmišljate.
Ako ga sad mrzi da radi ono što je tako velikodušno započeo, sutra će ga mrzeti da ide u nabavku, da ustaje noću da nahrani bebu, da vozi dete u školice, na treninge, da ga ispraća na ekskurzije, da brine o svemu dok ste vi na poslovnom putovanju.
Ne preterujem, samo jedan kamenčić je dovoljan da pokrene lavinu. Neke lavine su doduše, vrlo spore, a na kraju nam ipak zatrpaju život.
Zapamtite, kako je počelo, tako se i nastavlja. Sa tendencijom eskalacije svih propusta i padova koji su se desili već na početku.
Kao što treba da budemo spremne na neke ustupke i toleranciju kada je njemu to važno, tako treba da zahtevamo ono što je nama važno.
Osećamo se zaštićeno i imponuje nam njegova aktivna pažnja? E, onda nema popuštanja. Jer nam je važno da se tako uvek osećamo, jer je to ono zbog čega je on poseban. Možemo mi da im oduzmemo te privilegije. Da same platimo taksi, da se uopšte ne vidimo sa njima ako nemamo organizovan povratak, da im pokažemo da smo samostalne.
Ali uopšte se ne radi o tome. Promašena poenta. Oni će samo skliznuti u praktičnu stranu naše samostalnosti, koja njemu ukida cimanje i neće shvatiti, ma ni naslutiti da mi, odustajući od onoga što nam se sviđalo i što nam je važno, odustajemo i od njega. Počinjemo da ih posmatramo hladno i procenjivački. Da ih smatramo lenjima i da se pitamo šta će nam to. Da im upisujemo negativna brojanja. I kad na kraju shvatimo da više nismo raspoložene ni za seks, oni će se u čudu pitati šta nas je spopalo, zašto ih više ne volimo?
Držite u džentlmenskoj formi svoje muškarce, ili u svakoj drugoj vrsti forme koja je vama važna. Oni će sigurno zaboraviti da treniraju, ako ih pustite da rade kako im je lakše.
