Evo, i meni se ovih dana u sobu uvuklo lepo vreme. Probala sam svim silama da ga sprečim, navlačila roletne, zatvarala prozore, spuštala zavese, ali ne vredi. Rešilo je da mu baš treba moja soba, i kraj. Volim ja Proleće, naravno, ali ono je posesivno i ljubomorno na sve što nema veze s njim, i onda ja, šta ću, izbegavam ga kao svakog posesivnog i ljubomornog dečka. Ja bih stvarno htela da radim neke korisne stvari, ali bedno Proleće ne da, pa ne da.

Evo na primer – učenje. Svi znamo koliko je to važna i ozbiljna radnja, posebno ako ste maturant i prijemni vam je za manje od tri meseca. Ja već danima pokušavam nešto da naučim, ali dovoljno je da gospodin Proleće samo mahne, i ništa od toga. Šta ću kad je neodoljiv, sa svojim šarenim cvetićima, listićima, pčelicama i ostalim slatkim deminutivima. Ne može čovek da mu kaže ne.

Naravno, mister Proleće zauzvrat vam nudi mnogo toga. Umesto u zadimljenim kafićima, on vam pruža mogućnost da ispijate svoje omiljeno pivo/kafu/sokić na nekoj lepoj livadici, parku ili terasi. I ne samo to – umesto da se zabrundate u tri kila vune i perja, pred čiku Proleće možete izaći samo u majičici i, eventualno, košulji, ako je neki totalno naivan Oblak rešio da baš tog dana obiđe vaš grad. A da i ne pominjem da konačno imate povod da prošetate svoje omiljene naočari za sunce u kojima se osećate tako kul i zajebano. Nije to mala stvar, ne ne.

197 Proleće i učenje   nikako zajedno!

Proleće je stvoreno za uživanje, a ne za učenje

Ne treba biti baš mnogo inteligentan da shvatiš, drago Proleće, da bi hiljadama đaka život bio mnogo lepši i lakši kada bi prijemni ispiti, i uopšte kraj školske godine, bio, recimo, u februaru. Jesen i zima – k’o stvoreni za učmalo crvljanje uz knjigu! A ne ovako, klinci bez zrna duše tuku loptu po ulici, klinceze preskaču lastiše do besvesti, a ti, ko te šljivi, lezi na tastaturu i kukaj. Pa da.

Ne samo mi školarci, čujem da i gospoda studenti imaju sličan problem. Samo, mislim da njima nikako ne bi odgovaralo da se ukinu aprilski i junski rok, ako sam dobro razumela. Bilo kako bilo, Proleće je neprijatelj i mi mu se moramo suprotstaviti! Pokazaćemo mu da nam nije nikakav problem da sedimo satima u mračnim sobicama, umesto da beremo cveće i jurimo leptiriće po livadama! Sapatnici, dignimo svoje olovke i šoljice s kafom/čajem/pivom (okej, bez piva) i naučimo sve teorije, oblasti i lekcije ovoga sveta, sada!


Teodora Orestijević je srednjoškolka koja uvek kasni, podsetnik i planer piše po dlanovima i retko skida osmeh sa lica. Obožava mirise, sove i nebo. Ljude ne razume ali ih voli, one voljive možda i previše. Razmišljač, skupljač mudrih misli, pisač, ako ikada pobedi vreme, možda i knjigopisač!

Editors choice