Ali, prostor i sloboda se uvek vezuju za odsustvo. To je fizička stvar. Odvajanje od partnera u fizičkom smislu, koje najčešće onome ko nema tako izraženu potrebu za slobodom i samoćom, donosi nemir, brigu, ljubomoru i nesigurnost.
Tada je potrebno preispitati dogovore, prećutne očekivane i podrazumevane okvire veze. Jer kad se partner od nas udalji fizički, znamo da se uplašimo i poverujemo kako smo mu dosadili, kako ne misli na nas i kako će potražiti zadovoljstvo sa nekim drugim.
Prostor koji onaj drugi uzima za sebe, nama takođe ostavlja prostor u kome možemo da se organizujemo kako hoćemo, da osećamo slobodu i opuštenost, umesto teskobe usamljenosti.
Ako nismo od onih koji vole da grle vetar, možemo da naučimo da prihvatimo potrebu svog partnera za prostorom, pre nego što dođe dotle da se on oseća ugušeno i da nam prebaci da od nas ne može da diše.
Šta radi naš partner, kad nije sa nama, pitamo se? A bezbroj tripoznih zamki samo čeka da se zapitamo, pa da se sklopi oko naše nesigurnosti i straha.
Pitanje je šta radimo mi, kad je partner odsutan? Sređujemo kuću, viđamo se s prijateljima za koje nismo do tada imali dovoljno vremena, gledamo filmove, čitamo, idemo u šetnju, vežbamo, priređujemo sami sebi omiljene obroke, smišljamo šta ćemo sutra da radimo, odmaramo se.
Pa, odsutni partner verovatno radi to isto ili vrlo slično.
Cenite prostor u vezi. Jer on vam omogućava da osetite kako vam je dobro i kad ste sami, kao i da vam partner nedostaje i da obnovite radost i strast, kad se ponovo pojavi.
Aleksina Đorđević
