Prvo skoči, pa ostani siguran

Prvo skoči, pa ostani siguran

Prošlo je malo više od mesec dana od moje prošle posete Beogradu i ponovo sam u gradu koji mi je toliko prirastao za srce. Ovde sam opušten i imam mnogo dobrih prijatelja. Putovanje je uvek lakše kada znate da možete pozvati  prijatelje i sresti se sa njima ubrzo nakon što ponovo stignete.

Oni koji redovno čitaju moje tekstove znaju da su teme koje biram da svake nedelje podelim široko raspoređene. Volim kada vidim da su se drugi uključili tako što su doprineli svojim pogledom na temu i, iako se ne slažemo uvek, to je zasigurno dobra stvar. Zaista, kada neko može da iznese svoj stav a da pri tome poštuje tuđi, ja to vidim kao dobro. Iznesimo sve na videlo; to meni sasvim odgovara. Makar u većini slučajeva. Kao i svako, i ja sam ponekad toliko zaprepašćen onim što pročitam na internetu da moram da suzbijem refleksnu potrebu da postavim komentar koji bi samo još više rasplamsao konverzaciju. Bolje je znati  celu priču pre nego što se bilo šta pretpostavi.

Ove sedmice uživao sam u dokumentarcima o jednom o najvećih rok bendova, bendu Queen. Razlog za ovaj medijski osvrt u prošlost je dvadesetogodišnjica od dana kada je frontmen ove grupe, Fredi Merkjuri (Freddie Mercury) podlegao upali pluća izazvanoj sidom.

Samo 24 sata pre smrti, Fredi je objavio da boluje od side. Svet je 1991. bio mnogo drugačiji, kao što svi znamo. Sramota i manjak razumevanja u vezi sa sidom bili su toliko veliki da je on odabrao da krije svoje stanje. Mnogi su nagađali da nešto ozbiljno nije u redu – simptomi su bili očiti – ali je jako malo njih zapravo znalo istinu. Tokom godina, ista priča se desila i sa mnogim drugim pevačima i holivudskim zvezdama. Očigledno, otkrićima na ovu temu nije došao kraj i, kada sledeća poznata ličnost objavi ovu tužnu vest, vrlo verovatno to tada neće biti veliko iznenađenje.

U to vreme radio sam u muzičkoj industriji i neki od ljudi sa kojima sam sarađivao su dobro poznavali Fredija i bili su veoma pogođeni njegovom smrću. Njegov odlazak definitivno je pokrenuo diskusije o sidi na način na koji državne obrazovne kampanje to nisu uspevale.

Na sreću, ljudi koji se u današnje vreme zaraze imaju mnogo bolje izglede nego Fredi, sa boljim lekovima i boljim razumevanjem virusa i njegovog uticaja na organizam. Naravno, to važi samo ako je zaraza dijagnozirana i tretirana na vreme. U stvarnosti, broj ljudi koji šetaju ulicama nesvesni da su HIV pozitivni je zastrašujuće visok. Jedini način da se spreči širenje HIV-a i side je da se ljudi ohrabre da saznaju činjenice i ponašaju se odgovorno.

Ovog četvrtka je Svetski dan borbe protiv side, kada se razumevanje i svest o sidi i HIV-u promovišu širom planete. Na ovaj dan, nose se crvene mašnice u znak solidarnosti sa onima koji su zaraženi ili ugroženi od strane virusa HIV-a. To je, takođe, period kada se ljudi koji imaju rizičan seksualni život ili upotrebljavaju droge podstiču da urade HIV test. Za one koji urade ovaj jednostavan i kratak test, to znači da mogu da naprave osetljive odluke o sopstvenom zdravlju i životima drugih, kakav god rezultat bio.

Radi obeležavanja ovog dana, u Beogradu se pokreće inicijativa za ohrabrivanje ljudi da urade HIV test. Svakog četvrtka uveče tokom decembra, BGD Checkpoint će organizovati anonimna i poverljiva savetovanja i testiranje na HIV. Neće biti potrebno davanje podataka ili posedovanje zdravsvenog osiguranja. Dvadeset minuta nakon testa, rezultati će biti spremni, a podrška i saveti ponuđeni. Ako niste u Beogradu, na internetu možete potražiti opcije koje vam najviše odgovaraju.

Poznata krilatica “ono što ne znaš ne može da te povredi” jednostavno ne važi. Širenje zaraze se povećava dramatičnom brzinom u zajednicama gde je testiranje i dalje tabu, a HIV pozitivni ili oboleli od side propuštaju priliku da se leče lekovima koji doslovce mogu da im spasu život.  Svi možemo da preuzmemo veću odgovornost i da se bolje suočavamo sa onim što nam život baca u krilo. Počnimo ovog četvrtka: Uradimo test.


Markus Ejgar je britanski novinar, PR menadžer i autor bloga W!LD RooSTeR. Strastveni je ljubitelj filma, muzike i dobrih knjiga, a na svom blogu redovno izveštava o savremenoj kulturi u Srbiji i na Balkanu. Uživa u svirkama i malo toga voli više od odlične hrane s dobrom bocom vina.

Prevod sa engleskog: Uroš Pajović