Stvar već postaje opasna. Prelazi u hroničnu bolest. Čula sam da su neke i u depresiji izazvanoj ovim sindromom. I mužjaci su zahvaćeni. Bolest koja vreba ispred ormara svake dame. Jedini periodi kada smo od nje skoro potpuno oslobođeni jeste dan kada se vratimo iz šopinga. Onda nam ne može ništa. Bezbedni smo i podrugljivo joj se smejemo u lice. Ali to je samo jedan dan, u najboljem slučaju, mesečno. Šta da radimo sa ostalim danima? Kako da nam pomognemo? Lek moramo pronaći!
Jedna od mogućih teza na postavljen problem jeste: osoba koja stoji ispred ormara nema stila. Ne prihvatam! Ako jedan dan umem kombinacijom da skrenem sve poglede na sebe, znala bih i drugi dan. U čemu je onda stvar? Druga mogućnost: osoba koja stoji ispred ormara nije imala dugo seks, pa je isfrustrirana. Nije da nije realno, ali priznajmo, bilo je i jutara posle ludog seksa, al’ od kombinacije za taj dan – ništa. Treća mogućnost gotovo da je sigurna: osoba koja stoji ispred ormara slepo prati trendove. Kad se fazon promeni, a to se dešava preko noći, osoba se hvata za glavu. Ipak, to je slučaj sa onim ograničenijim.
Lepo nam je u krem, al' magija se dešava u šarenom
“Ivana, jedino osoba operisana od kreativnosti može da stoji ispred tvog ormara i kuka kako nema šta da obuče.” To je bila ključna rečenica! Zapitala sam se.
Da li zaista kombinacija ima smisla jedino ako je ona koju smo osmislili u trenutku kupovanja svakog od tih komada garderobe? Da li zaista moram svaki dan da furam isti fazon i da ne odstupam od njega? Da li zaista imam tako malo samopouzdanja da ne smem da se obučem u pet različitih boja? Da li će mi život zaista postati bed ako se samo jedan dan za mnom ne okrene ceo grad?
Ova i još mnoga pitanja proizvela su proveren recept za ovu boljku: onog trenutka kad stanete ispred ormara i pomislite “ja ponovo nemam šta da obučem”, iskombinujte nešto sasvim ludo i do tada nenošeno. Nešto žuto, roze i zeleno. Nešto sportsko i elegantno. Nešto usko i široko. Ludilo će trajati samo jedan dan. Sutradan ćete ustati izlečeni i poželeti ponovo svoj savršeno dosadan stil. Inspiracija će proraditi. Ako vam zasmetaju pogledi upereni u vas i znaci pitanja iznad tih pogleda, osvrnite se malo na svetske gradove i tamošnju uličnu modu. Ne deluje li vam da su oni tamo u svetu, iza sedam mora i sedam gora, malo kreativniji, hrabriji i nekako više u fazonu “boli me uvo šta drugi nose”.
Prihvatam odgovornost i izgovaram najdosadniju rečenicu na svetu, uz malu korekciju: “Kakve su ti misli, takav ti je ormar.” Stvar je u našim dosadnim glavama, stereotipnim životima, svakodnevicama koje negujemo i ne želimo da odstupimo od njih. Pa ako smo poslovni, moramo da budemo i dosadni. Ako imamo velike grudi, moramo da budemo i goli. Ako se nose starke, druge patike nikako ne smemo da obujemo. Hajde malo da otklonimo sve te pregrade. Podsetimo se šta znači eksperimentisati. Probajmo novo i drugačije. Lepo nam je u krem, al’ magija se dešava u šarenom!
Vi koji ste daleki od svake kreativnosti, prihvatite to što ste takvi, al ni slučajno da ne uputite začuđujući pogled ovim luckastijima!
Ivana Miljak pokreće, provocira, polemiše, sa namerom da oslobodi i otkrije… Bez sumnje sadrži u sebi najsmelija nastojanja ka stvaranju posve originalnog. Raskida sa starim i otkriva novo, ne pretenduje na trajnost, a još manje na nepromenljivost.
