Njujorška muzička scena bila je u vezi sa klubovima Max’s Club i Mercer Art Center, a od 1974. i za jedan klub, osnovan godinu dana ranije, koji će neočekivano postati njen zaštitni znak. Ima ironije u činjenici da je klub CBGB, odnosno “Country, Bluegrass & Blues”, postao slavan po pank i nju vejv muzici. Za ovo su najviše zaslužni članovi benda Television koji su nagovorili vlasnika da ih pusti da probno sviraju nedeljom. U klubu CBGB nastupali su bendovi u rasponu od Ramones-a, preko Blondie-a, do avangardnih i eklektičnih Talking Heads-a.
Za razliku od britanskog panka, prvog talasa koji će se pokrenuti koju godinu kasnije, ova scena nije dospela u žižu javnosti i na naslovne strane, a sastojala se od par stotina ljudi, koji se nisu isto oblačili i koji su bili različitih godišta, od tinejdžera do tridsesetogodišnjaka, poput kultne rok pesnikinje Peti Smit (Patti Smith). Ona je bila deo njujorške avangardne scene još krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih, i godinama privlačila publiku svojim recitalima u klubovima, dok 1974. nije osnovala svoj bend The Patti Smith Group.
Sve ih je povezivao bunt, uverenje da je energija, emocija i ideja važnija od tehničke veštine, i da svako ima pravo da izađe na scenu i da se izrazi na svoj način.
Patti Smith – Rock’n’ Roll Nigger
Negde u isto vreme, tri lokalna klinca koja su provodila leto uz pivo, čizburgere i reprize na televiziji, došli su na ideju da osnuju časopis koji bi se obraćao ljudima poput njih i u kome bi pisali o muzici koju vole. “Ako budemo imali časopis, ljudi će misliti da smo kul i plaćaće nam piće”, objasnio je dvojici drugova svoju ideju budući strip crtač Džon Holmstrom (John Holmstrom). Budući rok novinar i hroničar panka, Edi “Legz” Meknil, predložio je da ga nazovu “Punk” (engl. propalica, delinkvent), pošto je smatrao da ta reč deluje ironično, apsurdno, mračno, pametno, ali ne i pretenciozno. Izlepili su grad plakatima na kojima je pisalo “Punk is coming!” (“Stiže Pank!”), otišli u CBGB gde su neočekivano naišli na legendarnog Lu Rida i uspeli da ga intervjuišu za prvi broj, u kome su pisali o grupi koju su te večeri prvi put čuli i koja ih je oduševila: the Ramones.
Tako je nastao prvi pank fanzin, a reč “pank” ubrzo se odomaćila kao izraz za scenu o kojoj je on pisao. Pošto je scena bila vrlo muzički raznovrsna, reč pank je označavala pre stav, nego muzički žanr.
Ramones – Judy is a Punk (uživo)
The Ramones su nastali 1974. Četiri momka iz Kvinsa koji su voleli rani rok i pop šezdesetih odbacili su svoja prava prezimena i umesto toga svi uzeli prezime Ramoun (Ramone), po aliasu Pola Makartnija u ranim danima Bitlsa. Bili su autentični autsajderi – basista Di Di (Dee Dee) zarađivao je povremeno prostitucijom, a ružnjikavi dugajlija, pevač Džoi (Joey), proveo je jedno vreme u ludnici. U džinsu i majicama, sa skoro identičnim frizurama, negovali su skoro stripovski izgled. Jedva da su znali da sviraju, ali svoje nedostatke pretvorili su u prednost, izvodeći kratke, brze, jednostavne i energične pesme od po minut-dva, sa naslovima tipa „Now I Wanna Sniff Some Glue“ i „Teenage Lobotomy“.
Richard Hell & The Voidods – Blank Generation/Love Comes In Spurts, uživo, CBGB
Na povratku u Englesku, Malkolm Meklaren poneo je fotografiju muzičara koji je na njega ostavio poseban utisak – Ričarda Hela (Richard Hell), tada gitariste grupe Television (kasnije The Heartbreakers i Richard Hell & The Voidods). Hel je imao kratku kosu koja je štrčala i nosio pocepane majice koje je pričvršćivao zihernadlama. “Izgledao je kao da je ispuzao iz kanalizacije… Kao da se nikome ne j*be za njega i da se njemu ne j*be ni za šta”, opisivao ga je kasnije Meklaren, priznavši da mu je Hel bio inspiracija za imidž Sex Pistolsa. Najznačajnija pesma koju je Hel napisao, “Blank Generation”, koju je najpre izvodio sa Television, a kasnije sa svojim bendom Voidods, poslužila je kao uzor Pistolsima za “Pretty Vacant”.
Richard Hell
Kratka turneja Ramonesa po Engleskoj leta famozne 1976. godine predstavljala je jedan od ključnih momenata za početak pank pokreta u Britaniji. “Ne morate da naučite bolje da svirate, samo izađite i radite svoje”, govorili su Ramonsi novim engleskim bendovima, uključujući Sex Pistols i The Clash, prenoseći im istu mudrost koju su i sami naučili od Dolsa.
Priznanje uticaja njujorške scene predstavljao je i poziv novom bendu bivših Dolsa, Džonija Tandersa (Johnny Thunders) i Džerija Nolana (Jerry Nolan), The Heartbreakers, da budu specijalni gosti na zlosrećnoj “Anarchy in the UK” turneji Pistolsa, na kojoj su učestvovale i ostale perjanice nove londonske pank scene, The Clash i The Damned. Meklaren je neprestano isticao njujoršku scenu kao uzor svojim pulenima, i mada je Džoni Roten (Johnny Rotten) u svom stilu ispljuvao Dolse u pesmi “New York”, Stiv Džons (Steve Jones), gitarista Pistolsa, priznao je da ga je i samog sramota koliko je kopirao Tandersa.
The Heartbreakers – Chinese Rocks, na „Anarchy in the UK“ turneji 1976.
Ipak, ova scena je bila veoma drugačija: britanski pankeri bili su mnogo mlađi, agresivniji, puni nihilizma i politički angažovaniji. Ako je američke bendove inspirisao bol, britanske je vodio bes. Dok se pobuna američkih ranih pankera sastojala u ignorisanju pravila društva koje je njih takođe uglavnom ignorisalo, engleski pank je stavio prst u oko tom društvu i uzdrmao javnost. Ali, ovo je već neka druga priča.
Ivana Cvetanović je zavisnica od instant kafe, Interneta i MP3 plejera. U večitom je ratu sa vremenom; zamenjuje dan za noć, kao klinka je bila starmala, a kao odrasla je večita tinejdžerka.
