Njujorška muzička scena bila je u vezi sa klubovima Max’s Club i Mercer Art Center, a od 1974. i za jedan klub, osnovan godinu dana ranije, koji će neočekivano postati njen zaštitni znak. Ima ironije u činjenici da je klub CBGB, odnosno “Country, Bluegrass & Blues”, postao slavan po pank i nju vejv muzici. Za ovo su najviše zaslužni članovi benda Television koji su nagovorili vlasnika da ih pusti da probno sviraju nedeljom. U klubu CBGB nastupali su bendovi u rasponu od Ramones-a, preko Blondie-a, do avangardnih i eklektičnih Talking Heads-a.

Za razliku od britanskog panka, prvog talasa koji će se pokrenuti koju godinu kasnije, ova scena nije dospela u žižu javnosti i na naslovne strane, a sastojala se od par stotina ljudi, koji se nisu isto oblačili i koji su bili različitih godišta, od tinejdžera do tridsesetogodišnjaka, poput kultne rok pesnikinje Peti Smit (Patti Smith). Ona je bila deo njujorške avangardne scene još krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih, i godinama privlačila publiku svojim recitalima u klubovima, dok 1974. nije osnovala svoj bend The Patti Smith Group.

Sve ih je povezivao bunt, uverenje da je energija, emocija i ideja važnija od tehničke veštine, i da svako ima pravo da izađe na scenu i da se izrazi na svoj način.

Patti Smith – Rock’n’ Roll Nigger

Negde u isto vreme, tri lokalna klinca koja su provodila leto uz pivo, čizburgere i reprize na televiziji, došli su na ideju da osnuju časopis koji bi se obraćao ljudima poput njih i u kome bi pisali o muzici koju vole. “Ako budemo imali časopis, ljudi će misliti da smo kul i plaćaće nam piće”, objasnio je dvojici drugova svoju ideju budući strip crtač Džon Holmstrom (John Holmstrom). Budući rok novinar i hroničar panka, Edi “Legz” Meknil, predložio je da ga nazovu “Punk” (engl. propalica, delinkvent), pošto je smatrao da ta reč deluje ironično, apsurdno, mračno, pametno, ali ne i pretenciozno. Izlepili su grad plakatima na kojima je pisalo “Punk is coming!” (“Stiže Pank!”), otišli u CBGB gde su neočekivano naišli na legendarnog Lu Rida i uspeli da ga intervjuišu za prvi broj, u kome su pisali o grupi koju su te večeri prvi put čuli i koja ih je oduševila: the Ramones.

Tako je nastao prvi pank fanzin, a reč “pank” ubrzo se odomaćila kao izraz za scenu o kojoj je on pisao. Pošto je scena bila vrlo muzički raznovrsna, reč pank je označavala pre stav, nego muzički žanr.

Ramones – Judy is a Punk (uživo)

The Ramones su nastali 1974. Četiri momka iz Kvinsa koji su voleli rani rok i pop šezdesetih odbacili su svoja prava prezimena i umesto toga svi uzeli prezime Ramoun (Ramone), po aliasu Pola Makartnija u ranim danima Bitlsa. Bili su autentični autsajderi – basista Di Di (Dee Dee) zarađivao je povremeno prostitucijom, a ružnjikavi dugajlija, pevač Džoi (Joey), proveo je jedno vreme u ludnici. U džinsu i majicama, sa skoro identičnim frizurama, negovali su skoro stripovski izgled. Jedva da su znali da sviraju, ali svoje nedostatke pretvorili su u prednost, izvodeći kratke, brze, jednostavne i energične pesme od po minut-dva, sa naslovima tipa „Now I Wanna Sniff Some Glue“ i „Teenage Lobotomy“.

Richard Hell & The Voidods – Blank Generation/Love Comes In Spurts, uživo, CBGB

Na povratku u Englesku, Malkolm Meklaren poneo je fotografiju muzičara koji je na njega ostavio poseban utisak – Ričarda Hela (Richard Hell), tada gitariste grupe Television (kasnije The Heartbreakers i Richard Hell & The Voidods). Hel je imao kratku kosu koja je štrčala i nosio pocepane majice koje je pričvršćivao zihernadlama. “Izgledao je kao da je ispuzao iz kanalizacije… Kao da se nikome ne j*be za njega i da se njemu ne j*be ni za šta”, opisivao ga je kasnije Meklaren, priznavši da mu je Hel bio inspiracija za imidž Sex Pistolsa. Najznačajnija pesma koju je Hel napisao, “Blank Generation”, koju je najpre izvodio sa Television, a kasnije sa svojim bendom Voidods, poslužila je kao uzor Pistolsima za “Pretty Vacant”.

richard hell1 Rađanje panka u Velikoj jabuci (2. deo)

Richard Hell

Kratka turneja Ramonesa po Engleskoj leta famozne 1976. godine predstavljala je jedan od ključnih momenata za početak pank pokreta u Britaniji. “Ne morate da naučite bolje da svirate, samo izađite i radite svoje”, govorili su Ramonsi novim engleskim bendovima, uključujući Sex Pistols i The Clash, prenoseći im istu mudrost koju su i sami naučili od Dolsa.

Priznanje uticaja njujorške scene predstavljao je i poziv novom bendu bivših Dolsa, Džonija Tandersa (Johnny Thunders) i Džerija Nolana (Jerry Nolan), The Heartbreakers, da budu specijalni gosti na zlosrećnoj “Anarchy in the UK” turneji Pistolsa, na kojoj su učestvovale i ostale perjanice nove londonske pank scene, The Clash i The Damned. Meklaren je neprestano isticao njujoršku scenu kao uzor svojim pulenima, i mada je Džoni Roten (Johnny Rotten) u svom stilu ispljuvao Dolse u pesmi “New York”, Stiv Džons (Steve Jones), gitarista Pistolsa, priznao je da ga je i samog sramota koliko je kopirao Tandersa.

The Heartbreakers – Chinese Rocks, na „Anarchy in the UK“ turneji 1976.

Ipak, ova scena je bila veoma drugačija: britanski pankeri bili su mnogo mlađi, agresivniji, puni nihilizma i politički angažovaniji. Ako je američke bendove inspirisao bol, britanske je vodio bes. Dok se pobuna američkih ranih pankera sastojala u ignorisanju pravila društva koje je njih takođe uglavnom ignorisalo, engleski pank je stavio prst u oko tom društvu i uzdrmao javnost. Ali, ovo je već neka druga priča.


Ivana Cvetanović je zavisnica od instant kafe, Interneta i MP3 plejera. U večitom je ratu sa vremenom; zamenjuje dan za noć, kao klinka je bila starmala, a kao odrasla je večita tinejdžerka.

Editors choice