Prethodne tekstove iz ovog serijala možete pročitati ovde.

U prošlom broju Doroteja nas je poučila kako da analiziramo rad i uputimo konstruktivnu kritiku sami sebi. Umetnici, pa i oni koji su tek umetnici u nastajanju, veoma su osetljivi na kritiku. Zato nas gospođa Brend uči kako da zavirimo u sopstveno pisanije i pronađemo prednosti i mane, te kako čitati.

Čitati kao pisac

Nije dovoljno gutati knjige, poručuje nam Doroteja. Da biste izvukli korist iz čitanja sa ispravljanjem, morate se potruditi da čitate kao pisac. Morate prodreti iza zabavnog paravana i posmatrati knjigu kao obrazac. Svaku knjigu moramo naučiti da čitamo u svetlosti onoga čemu nas može naučiti kako bi rad bio što kvalitetniji.

Nije lako ljubitelju knjige, pokloniku književnosti da pristupi seciranju napisanog. Čitamo da bismo se uzvisili, ushitili, ali ne i da bismo proučavali stil ili konstrukciju, da bismo videli rešenja koja je autor iznašao. To na izvestan način uklanja čaroliju koja pada na nekritičke čitaoce. Osim toga, zar to ne rade jadnoj deci na fakultetu, pa im posle godina takvog čitanja omrznu i čitanje i pisanje? No, kritičko čitanje rađa višestruku radost. Ne samo da može da osvetli kvalitete koji će uvećati uživanje u sadržaju već će i loše knjige postati podnošljive kada shvatite u čemu su pogreške.

writing2 Radionica kreativnog pisanja: Otkrijte svoj dar (10. deo)

Nema kreativnog pisanja, bez kreativnog čitanja

Čitajte dvaput

Jedini način da čitate kao pisac jeste da sve pročitate dvaput. Prvi put možete tekst primiti nekritički. Kad završite, odložite knjigu na neko vreme i pripremite se za proučavanje.

Ukupni sud i detaljna analiza

Najpre napišite ukratko šta je to što ste pročitali. Sagledajte tekst u celini. Zapišite da li vam se svideo ili ne, da li ste mu poverovali ili ne. Koji delovi su na vas ostavili utisak, a koji nisu. Pokušajte da rastumačite autorovu nameru. Produbljujte analizu. Ako vam se dopalo, zašto jeste? Ako nije, zašto nije? Isprva će odgovori biti nejasni, ali pročitajte delo još jedanput i pokušajte da nađete razloge za vaše reakcije. Kakvi su likovi, čime su oslikani, da li ste upamtili određenu scenu i zašto, da li je autor propustio prilike da pronađe bolja rešenja? Sada, kada već imate predstavu o sopstvenim prednostima i manama, pokušajte da sagledate pročitani tekst i razmislite kako biste se vi snašli. Ako je knjiga iole dobra, spisak pitanja je poduži, a odgovori veoma detaljni. Ako nije posebno dobra, isprva će biti dovoljno da nađete slabe tačke i da joj se kasnije vratite. Pojaviće se i pitanja na koja nećete moći da date valjan odgovor. Zato najpre iscrpite analizu onih pitanja za koja imate odgovor. Vratite se čitanju i potražite rešenje, istrajavajte u postavljanju pitanja “zašto?”. Ako mislite da je određeni pasus veoma dobar, obeležite ga. Posebno ako je u pitanju materijal koji bi vama bio težak. Kasnije se vraćajte na to mesto i koristite ga kao uzor tek posle dublje analize.

Sad kada znate kako se priča raspliće, potražite ključeve, nagoveštaje za takav završetak. Obično se nalaze rano u knjizi, zametnuti među naizgled nevažnim elementima. Da li postoji nagoveštaj u nekoj crti karaktera glavnog junaka? Da li određeni predmet nagoveštava rasplet? Gde su lažni ključevi, pasusi koji deluju kao živi deo celine, a u stvari služe samo da zavaraju pažnju čitaoca? Pažljivo obeležite ove delove!

Važne tačke

Nema kraja pomoći koju vam pruža kritičko čitanje. Zapazite ritam knjige i to gde se ubrzava ili usporava. Pokušajte da otkrijete koje to reči autor često koristi, da li bi izbor reči koristio u vašem radu? Kako autor uvodi likove na scenu, kako prikazuje proticanje vremena? Ko je pripovedač u knjizi, junak iz prvog lica ili sveznajući pripovedač? Da li se naratori smenjuju? Kako se postiže kontrast junaka, da li je pojedinac protiv prirodne okoline ili protiv društva?

Isprva će vam se činiti da se čarolija čitanja nikad neće vratiti, ali ćete vrlo brzo videti da je moguće čitati i radi uživanja i radi kritike.


Ranko Trifković nije bio siguran da li je bata ili seka. Zato se pridružio putujućem pozorištu, te je igrao i pevao širom Evrope. Kad je skapirao da je bata posadio je hektar i odao se poljskim radovima. Možete ga zateći na blogu Igrorama.

Editors choice