Rasrdite se!

Rasrdite se!

”Treba hteti, a niko neće, zato će i ova revolucija propasti.” – Emil Zola

Hessel 768x1024 Rasrdite se!

Stefan Esel je rođen u Berlinu za vreme Prvog svetskog rata, 20. oktobra 1917. godine. Sin je Helen Grund, koja je bila ćerka pruskog bankara, protestanta i esejiste, i prevodioca Franca Esela. Često je sam Stefan voleo za sebe da kažemoj život je počeo u godini revolucije”. I sama ta činjenica determinisaće njegov život. Ceo život će se zalagati za revoluciju. Stefanov ujak vaspitavao ga je da bude ateista.

Stefan Esel je odrastao u vili nadomak Minhena. Roditelji su mu se razveli 1934. godine. Majka je emigrirala u Francusku, a diplomirao je filozofiju 1932. godine. Sve vreme čita dela Marsela Prusta, u originalu ili na nemačkom, jer je Stefanov brat prevodio dela ovog autora na nemački. Stefan 1937. godine i zvanično dobija francusko državljanstvo. Po izbijanju Drugog svetskog rata jasno je stao uz De Gola. Stefan beži u Marsej, međutim, kasnije završava i u logoru. Iz logora beži 1944. godine, a njegova diplomatska karijera počinje odmah nakon rata i traje sve do 1985. godine. Prvi angažman ima u Kini, potom je pozvan na osnivanje Ujedinjenih Nacija, zatim je bio ambasador u Alžiru. Takođe je jedan je od autora Univerzalne deklaracije o pravima čoveka.

Kada je Fransoa Miteran preuzeo vlast u Francuskoj, imenovao ga je za doživotnog počasnog ambasadora. Tih godina u izveštaju ”Odnos Francuske sa ostalim zemljama u razvoju”, napisao je da francuska politika mora da odbaci bilo kakvo samozadovoljstvo. Udovac je postao još 1985. godine, međutim 1989. godine se ponovo oženio. Potom je predstavljao Francusku na “Međunarodnom kongresu Ujedinjenih nacija o pravima čoveka”, koji je održan u Beču 1993. godine. Nosilac je više odlikovanja. Kada je zvanično otišao u penziju to je dobro iskoristio, jer je sada mogao otvoreno da kritikuje svako društvo, pa i francusko kada krši ljudska prava. 2008. godine kritikuje Sarkozija zbog odnosa prema imigrantima. Autor je više eseja i knjiga. Ipak, dve njegove knjige, jedna iz 2010. i jedna iz marta 2011. godine, smatraju se njegovim najvećim delima, a mnogi ih smatraju i komunističkim manifestima 21. veka.

Njegove knjige: Tourbillon de la vieDanse avec le siècle (autobiographie), Seuil, 1997 ; Dix pas dans le nouveau siècle, Seuil, 2002; Ô ma mémoire: la poésie, ma nécessité,2002; Citoyen sansfrontières, 2008, Indignez-vous!, 2010; Engagez-vous! 2011, imale su nekoliko izdanja do sada. Ove dve poslednje su najznačajnije.

Na pitanje: “Koji su bili odlučujući razlozi za vašu posvećenost miru?” ;Stefan odgovara: ”Ja nikada nisam bio militaristički, niti nacionalistički nastrojen. Rođen sam u Nemačkoj, obrazovao se u Francuskoj, a mnogo boravio u SAD. Dakle, od početka, mir je za mene bilo nešto što treba izgraditi i već tada smo svi znali da to nije nimalo lako.”

Na pitanje ”Šta vidite kao najveće prepreke miru u XXI veku?“; Stefan kaže: ”Kao najveću pretnju miru vidim etničke sukobe. Naravno, oni su najviše prisutni u Africi i Aziji.”

A na pitanje šta je za njega mir, Esel kaže: ”Reč mir ne možemo tako lako da razumemo. Mir ne predstvalja samo odsustvo rata. Muškarci su po prirodi nasilni, a samo sprečavanje tog nasilja je mir po sebi.”

Esel više nije u obavezi da ikome išta dokazuje, ali smatra da mu je obaveza da podseti gde se nalaze granice ljudskosti.
Umesto Sarkozijevog šupljeg slogana “raditi više i zaraditi više”, kojim se rad svodi samo na novac, Esel smatra da bi nacija mogla pre da se okupi oko ideje “raditi više i deliti bolje”

Indignez vous  St+¬phane Hessel1 1024x864 Rasrdite se!

“Rasrdite se” (Indignez-vous, Edition Indigene), politički pamflet Stefana Esela, pojavio se u francuskim knjižarama 20. oktobra prošle godine. Za samo 80 dana, ova knjižica se prodala u tiražu od 950.000 primeraka, postavši tako ne samo najveći francuski izdavački uspeh 2010. godine nego i društveni fenomen.

U čemu leži uspeh pamfleta dugog 32 strane i prodavanog za tri evra? Određeni analitičari smatraju da je u pitanju spoj malog broja strana, niske cene i komercijalnog naslova. Međutim, problem je mnogo složeniji. Ideja za ovu knjižicu nastala je iz kratkog govora Stefana Esela, od maja 2009. godine na visoravni Glier, jednom od legendarnih mesta francuskog Pokreta otpora tokom Drugog svetskog rata. Izdavač, inače vrlo angažovan u borbi za ljudska prava i ljudsko dostojanstvo, ponudio je Eselu da proširi govor i objavila ga u malom tiražu od osam hiljada primeraka. Danas, kada je broj prodatih kopija 120 puta premašio prvi tiraž, za pamflet su se zainteresovali izdavači iz petnaestak zemalja, sa više kontinenata, što dokazuje da su nepravde toliko velike i neizdržive da se društvo, na svim meridijanima, svakoga dana sve više cepa. Motiv ove knjige je: “Želim vam svima da imate motiv za rasrđenost. To je dragoceno. Kada vas nešto rasrdi kao što je mene rasrdio nacizam, onda postajete borbeni, jaki i angažovani.”

Procenjujući da se sloboda danas ogleda u ekonomiji finansijera i da je stavljena na raspolaganje samo nekolicine posednika, on zaključuje da takve prilike nisu pomirljive ni sa jednakošću, niti sa bratstvom. Zato Esel poziva na “gandifikaciju” i “mirnu pobunu”, u kojoj bi rasrđenost bila ključ angažovanja. Izbacujući druge motivacije koje bi mogle da se pretvore u političku akciju – osvešćivanje, racionalna odluka, ljubav prema pravdi i istini – on smatra da građani ne bi trebalo da se prepuste vladajućim strukturama, nego da se organizuju kroz velike međunarodne društvene forume i tako sebi da otvore puteve neophodnih ekonomskih obnova.

Stefan Esel smatra da je od 1948. godine učinjen značajan progres u vidu dekolonizacije, ukidanja ropstva, ukidanja smrtne kazne, ukidanja rasne segregacije, pada nacizma, pada Berlinskog zida; međutim, ta tendencija je zaustavljena i okrenuta u suprotnom pravcu od 2000. godine. Od te godine do danas Evropa ima mnogo vlada koje su desničarske, a sam temelj EU jeste neka vrsta socijalizma i levičarska orijentacija. Po njegovom mišljenju, na početku 21. veka, prekretnice su bile dolazak Džordža V. Buša na čelo SAD, teroristički napad u Njujorku od 11. septembra i vojna intrvencija u Iraku.

“Nalazimo se na pragu, izmedju užasa prve decenije i mogućnosti narednih decenija. Međutim, potrebno je verovati; potrebno je, uvek, nadati se!”, zaključuje Esel, dodajući da se današnje političke i ekonomske strukture nalaze se u velikim problemima, jer ne znaju da reše nove probleme, pre svega, zaštitu planete i raspodelu bogatstva.

hessel glieres 2009 7red 1024x810 Rasrdite se!

Ovo se danas u Francuskoj širi kao nekakav društveni pokret, a knjiga je postala manifest. Francuska je zemlja veoma poznata po angažovanju radnika, seljaka i običnih ljudi. Nedavno su se okupili i protestvovali zbog lošeg tretmana prema starima u gerontološkim centrima, a skoro je bio i veliki protest, od oko dve hiljade ljudi, za odbranu francuskog jezika. Knjiga i misao se šire čitavim svetom, što nam pokazuje da su problemi svuda slični, a da za rešavanje istih treba da se rasrdimo.


Velimir Mladenović je student francuskog jezika i književnosti. Između ostalih listova piše i za b92.net. Zanima ga učenje stranih jezika, istorija, književnost… Voli da putuje i uglavnom je na putu.