Ona stiče iskustvo, on dijagnozu
Ona sada zna nešto što nije želela da sazna. Ali to prihvata. Deli svoje iskustvo sa drugim ostavljenim ženama. Sluša savete o tome kako da se osnaži, kako da bude zahvalna na iskustvu, kako da integriše bol i povređenost i da od toga bude jača, pametnija, mudrija i tolerantnija.
On stiče dijagnozu. Od aritmije do depresije. Od čira na želucu do psihoze. Živi sa svojom bolešću, umesto da se izleči.
Ona preboljeva, on postaje invalid
I dok žena radi na tome da pregrupiše i reorganizuje svoje snage, da postavi nove ciljeve, da se poveže i uključi, da prihvati izazove života i da im dostojno odgovori, on poseže za pomagalima. Odsečen je od sebe, izgubio je poverenje, baš kao da je ostao bez noge, sluha ili vida. Ima posebne potrebe i nada se da će mu neka negovateljica pomoći. Ali nikada je neće voleti kao onu koja ga je izdala.
Ostavljena žena nastavlja, ostavljen muškarac zaostaje
I kad prođe dovoljno vremena, žena se regeneriše, osvesti, osnaži, jer je na tome radila sve vreme, prihvatajući svoja osećanja i svoj deo odgovornosti za neuspelu vezu, opraštajući i učeći da živi u sadašnjem trenutku. A od sada pa na dalje, stvari mogu da se promene na bolje.
On i dalje upada u crne rupe depresije i pokušava da utopi tugu u alkoholu. Kad povreda izbledi samom snagom vremena i ispere se prostom bujicom svakodnevice, on je ostao daleko iza života, nasukan u mulju nerazrešenih povreda. I on nastavlja, ali zaostaje za samim sobom, kakav je mogao da bude, da je imao hrabrosti da se suoči, da oprosti i preboli.
Aleksina Đorđević
