Razlozi da iz realnosti bežite u… knjige

Razlozi da iz realnosti bežite u… knjige

Zavisnost od knjiga postoji kao fenomen. Nije šala, postoje ljudi koji jednostavno gutaju knjige, jednu za drugom, obožavaju njihov izgled, njihov miris, činjenicu da se pišu svakog dana, činjenicu da ih ima više nego što je moguće pročitati u jednom životu… Ti ljudi imaju dobre razloge da eskapizam primene upravo na knjigama. Odvoje se od sveta i osnuju jedan sasvim nov, njihov sopstveni. Postoji i onaj lep citat: “Osoba koja ne čita živi samo jedan život. Osoba koja čita živi ih hiljadu.”

large2 Razlozi da iz realnosti bežite u... knjige

A razloga za čitanje knjiga, za one koji se još nisu upustili u slične avanture, ima neobjašnjivo mnogo. I više nego što se da pobrojati.

 1. Veliki su izvor inspiracije.

2. Otvaraju um za nove stvari.

3. Održavaju nas britkim i razgovetnim.

4. Zasmejavaju nas, zbog njih saosećamo, gajimo strah, brigu, plačemo i uzdišemo.

5. Odlične su za širenje rečnika. Vrlo lako ćete razlikovati načitanu osobu od one koja ne čita.

6. Poboljšavaju naše sposobnosti pisanja.

7. Mogu biti neverovatno interesantne, poput filma, ali više angažuju mozak i maštu.

8. Pomažu nam da sami sebe bolje razumemo.

9. Poboljšavaju nam sposobnost da održavamo ćaskanje u onim neprijatnim tišinama.

10. Zbog njih istorija nikada ne zamire.

tumblr static tumblr ltkl2bca3z1qfye90o1 400 Razlozi da iz realnosti bežite u... knjige

11. Vode nas na avanture i putovanja kada za sopstvena nemamo vremena, uče nas novim kulturama.

12. Mobilne su – kao i telefoni i laptopovi – ali daleko korisnije.

13. Dok čitamo, imamo priliku da iskusimo i nemoguće.

14. Uz njih možemo pobeći i od najtežih perioda u životu.

15. Povezuju nas sa različitim starosnim dobima, pa ih bolje i razumemo.

16. Uz njih putujemo i u prošlost i u budućnost.

17. Knjige smiruju.

18. Uz nas ostaju do kraja života, istrajne su i uvek ih možete deliti sa voljenima.

19. Nakon devet uveče, mogu indukovati san čak i kod najrazjarenijeg uma.

20. Pružaju utehu kad nam je to najpotrebnije.


Una Hadži – Nikolić