U 14. veku u Italiji su se već javili prvi humanistički odjeci. Kada je oko 1350. godine Bokačo (Giovanni Boccaccio) napisao “Dekameron”, njegova kritika lažnog morala i prikazivanje sasvim drugačijeg života od onog koji je zagovarala crkva bila je više nego šokantna.

“Dekameron” sadrži 100 novela, a uokviruje ih priča o sedam devojaka i tri mladića koji su napustili Firencu kako bi pobegli od kuge koja hara gradom. Ova vesela družina nastoji da zanimljivim pripovedanjem zaboravi na životna zla. Tokom 10 dana, svako ima zadatak da ispriča po jednu priču na zadatu temu. U pričama o srećnim i nesrećnim ljubavima, preljubi, snalažljivim ljudima i raznim anegdotama, prepliću se teme o velikodušnosti, ljubavi, sreći… Tim pripovestima Bokačo je oslikao svet svog vremena, baš onakav kakav je zaista bio.

a tale from the decameron 1916 Razvratni svet srednjeg veka

Okvir “Dekamerona”: mladići i devojke pričaju priče kako bi prekratili vreme i odvratili misli od smrti

Ako mislite da su se žene u poslednje vreme mnogo “otele kontroli”, da je sveštenstvo uvek bilo slika i prilika čednosti i moralne čistoće, da su muškarci oduvek mislili samo na seks, pročitajte sinopsise triju novela iz “Dekamerona”.

Treći dan, novela četvrta

Pučo je bio pobožan čovek, pa je zbog isposničkog života svoju lepu i mladu ženu Izabetu lišavao seksualnih zadovoljstava. Sprijateljio se sa zgodnim kaluđerom, koji je odmah shvatio u čemu oskudeva Izabeta, pa odluči da joj pomogne. Tako je kaluđer smislio da ukaže Puču kraći put do večitog blaženstva: rekao mu je da mora svaki dan da posti, dvaput dnevno da ide u crkvu, a čim se smrači, u položaju raspeća da gleda u nebo misleći na Hrista, sve do jutra, i tako 40 dana. Dok je Pučo sledio uputstva kako da postane svetac, kaluđer je u njegovoj postelji uživao u seksu sa Izabetom. Kada je prošlo 40 dana, žena se toliko “navikla na kaluđerovu hranu jer je kod muža suviše postila, da je našla načina da se još dugo s kaluđerom hrani na drugom mestu”.

slika 2.jpg Razvratni svet srednjeg veka

Niko nije imun na nedostatak seksa: kaluđer u grehu s tuđom ženom

Treći dan, novela prva

Nuto je bio baštovan u ženskom manastiru čuvenom po svojoj pobožnosti. Nije bio zadovoljan platom, pa se vratio u rodni kraj i ispričao svoju muku mladom Masetu. Maseto zažele da bude u blizini tih kaluđerica, pa odluči da se pretvara da je nem, jer je shvatio da je to šansa da ga zaposle u manastiru pošto ne može da se šali s kaluđericama.

Plan mu je uspeo, i jednom dve kaluđerice odlučiše da ga odvedu u kolibu i tamo s njim utole žeđ, jer su “čule da su sve miline ovog sveta ništavne prema milini koja ženu obuzima u muškarčevom zagrljaju”. To su shvatile i ostale kaluđerice, pa su redovno uživale u nevaljalim slastima.

Najpohotnija je bila opatica, pa Maseto nije mogao da podmiri njene potrebe, a još je usluživao njih osam. Tada progovori i reče joj da ga oslobodi te obaveze ili da stane na put tolikom kidisanju, ili će progovoriti pred svetom. Da ne bi manastir izašao na loš glas, postaviše ga na mesto upravnika, a on nastavi da obavlja svoju dužnost u manjoj meri. U starosti se vratio svojoj kući kao bogat čovek i otac dece za čije vaspitanje nije morao da brine. I svima je govorio da tako Hrist postupa sa onima koji mu nasađuju rogove.

Šesti dan, novela sedma

U gradu Pratu ženska preljuba kažnjavala se bešenjem. Rinaldo de Puljezi uhvatio je svoju ženu u preljubi i odveo je na sud kako bi joj zakon presudio. Žena je priznala da je varala muža, ali zamoli da joj se dozvoli da pita muža da li mu je uvek zadovoljavala potrebe. Rinaldo to nije mogao poreći, te žena reče da ne vidi razlog zašto bi sedela kod kuće neiskorišćena, kada već nije potrebna svom mužu. Sud se složi s njom i izmeni zakon tako da svaka žena koja potpuno zadovolji svoga muža ima pravo da zadovoljava i druge muškarce.

slika 320 Razvratni svet srednjeg veka

Ilustracija jedne od novela

Bokačo je u “Dekameronu” otkrio prikriveni svet kasnog srednjeg veka i skinuo maske svima koji su se izdavali za čedne, poštene i moralne ljude. Čini se da su žene podvrgnute najoštrijoj kritici. Ni njihovu lepotu nije poštedeo – u prilog tome govori citat: “Ona je bila jedna od najlepših i najumiljatijih devojaka u Pizi, gde ih je uopšte mali broj koje ne liče na guštere.” Bokačov svet pokreće nagon, prirodna sklonost, a čine ga i domišljati mladići, glupi i lakoverni muškarci, razuzdane kaluđerice, brižni i strogi roditelji, zaljubljeni parovi… Izgleda da se nije mnogo toga promenilo.


Irena Vuksanović je po obrazovanju profesor književnosti, ali mnogo više voli da piše nego da priča. Ne voli romantiku, ali voli romantizam. Nije vegetarijanac, ali obožava životinje. Ne voli da glumi, ali redovno posećuje pozorište. Zato je i pokrenula svoj blog Suflerka.

Editors choice