Sva osećanja su organskog porekla. Čak su i vezana za određene organe i delove tela. Strah, recimo, ometa bubrege, a ljubav uzajamno deluje sa srcem i plućima, zebnja i nespokojstvo trepere u želucu i okolnim organima.

U skladu s tim, sve češće sam sklona zaključku da je zaljubljenost bolest i to psihosomatska. I često sam se zaljubljena osećala bolesno. Možda više drogirano nego bolesno, ali svakako nisam bila svoja.

Zaljubljenost prođe, kao i dejstvo droge, kao i bolest. Sa manje ili više posledica. Ako postane ljubav, onda se psihosomatski poremećaj transformiše u organsku vezu.

Ne kažem da i to nije bolesno na neki način, samo uočavam razliku u dubini i težini.

Onda kad više ne možete da podnesete to što volite nekog i kad znate da morate da ga se oslobodite, to je kao amputacija. Lepo telesno osećate da ostajete bez dela sebe i to je grozno.

Šta ćete sa tom organskom vezom? Sa energijom uloženih osećanja, sa tim kablom za dvosmernu struju pod visokim naponom?

600full evangeline lilly Reciklaža organskih osećanja

Sve organsko može da se reciklira. Da se promeni, transformiše i ponovo upotrebi. A osećanja su organska, dakle, podložna reciklaži.

Ne možete ga tek tako preseći. Možete da probate, ali ljubav neće prestati da teče i obnavlja vezu, koliko god se zaista bolesno osećali zbog toga.

Organska osećanja ne možete odbaciti. Ali ih možete reciklirati.

Kao i svaki organski otpad.

Vratite ih u početno stanje i usmerite na nekog drugog.

Zvuči ludački, ali to tako radi.


Aleksina Đorđević je matora ribetina. Zna sve i neće vam reći. Ne daje savete i ne proriče budućnost, osim ako je baš mnogo nervirate. Užasno komunikativna, a provokaciju smatra najzabavnijim oblikom komunikacije. Izvodi striptiz za pismene.

 

 

Editors choice