Šta se dešava ako početkom XIV veka imate osobu koja potiče iz dobre porodice, ulaže u svoje obrazovanje, inspiraciju traži u Ciceronu, Vergiliju, Platonu, a kulturno-istorijski uslovi žude za preporodom i prostiru crveni tepih baš pred njom? E, u takvim okolnostima dobijate svetski poznatog renesansnog pisca Frančeska Petrarku (Francesco Petrarca).
Frančesko Petrarka - nesuđeni pravnik
Poreklom iz Areca (Arezzo), Frančesko se često selio, da bi se na kraju definitivno smestio u Arkvi (Arqua). Studirao je prava u Bolonji po želji svog oca, međutim, nikada nije završio studije. Istakao se kao izuzetan besednik, pokazao je odlično poznavanje klasične kulture, a najviše je ostao upamćen po svom književnom stvaralaštvu.
Frančesko Petrarka smatra se jednim od prvih renesansnih književnika, i zajedno sa Danteom i Bokačom (Bocaccio) čini neponovljivi i dragoceni trio italijanske renesansne umetnosti. Većina njegovih dela napisana je na latinskom jeziku, koji je on smatrao “čistijim” i “uzvišenijim” od prostog, narodnog jezika (današnjeg italijanskog), i sva dela koja je pisao u prozi pisao je na latinskom. Verovao je da će ostati upamćen upravo po ovim delima, ali desilo se upravo suprotno. Danas ga se svi sećaju po čuvenom “Kanconijeru”, i da nije bilo Dantea, verovatno bi Petrarka bio reformator italijanskog jezika.
Sa Danteom i Bokačom čini jedinstveni i neponovljivi trio renesansne umetnosti
Sudbonosan trenutak u njegovom životu bio je susret sa Laurom de Sades, ženom koja je već bila obećana i samim tim postala neostvariva žudnja njegovih snova. Platonska ljubav prema Lauri eskalirala je u jednu od najpoznatijih zbirki pesama u svetskoj knjižvnosti. Kanconijer (Il Canzoniere) sastoji se od 366 pesama koje nemaju naslov, već su numerisane, od čega su 317 soneti, 29 kancone, 9 sestine, 7 balade i 4 madrigali. U Kanconijeru je Petrarka opevao svoju ljubav prema Lauri, a sam pesnik je Amoru, čija ga je strelica pogodila, ponekad zahvalan na ushićenju koje mu ljubav pruža, a ponekad je i kivan na njega jer ljubav može i bol da mu prouzrokuje. U okviru dela prepoznaju se dve celine, a to je život pre i posle Laurine smrti. Zbog nerealne lepote, kakvom je Petrarka opisao svoju dragu, mnogi smatraju da Laura nije ni postojala. Ona je za pesnika božanska, savršena, razlog njegovog življenja.
Zahvaljujući poemi Afrika, Petrarka je 1341. godine krunisan lovorovim vencem na Kapitolu u Rimu
Poznatija Petrarkina dela su: Prijateljska pisma, Staračka pisma, Pastirski spev, O slavnim ljudima, Knjige o spomena vrednim stvarima, O samotnom životu, Moja tajna, poema Afrika.
Kanconijer, LXI
Neka je blažen dan, mesec i doba,
Godina, čas i trenut, ono vreme
I lepi onaj kraj i mesto gde me
Zgodise oka dva, sputase oba,
Blažene prve patnje koje vežu
U slatkom spoju s ljubavlju mene,
I luk i strele što pogodiše me,
I rane koje do srca mi sežu
Blaženi bili svi glasovi, koje
Uz uzdah i žudnju i suze bez broja
Prosuh, zovuci ime Gospe moje;
I blažene sve hartije gde pisem
U slavu njenu, i misao moja
Koja je njena i ničija više…
Tamara Đokić se nikada ne miri sa porazima. Večiti je optimista, uvek obasjana njenim Suncem, ambiciozna jer kao što je Pikaso rekao: “Ko hoće nešto da uradi, nađe način, ko neće ništa da učini, nađe opravdanje.”
