Možda je malo viša od izraslog patuljka, ali to je ne sprečava da sve oko sebe gleda sa visine. Okružena aurom samozadovoljstva o koju možeš da se posečeš, ako joj se ne skloniš s puta, ona nadire poput invazije na Normandiju čim otvori vrata. Bilo koja vrata.
Ako ulazi u sopstveni dom, njen supervid, supersluh i ostala superčula, podešena na porodičnu frekvenciju, počinju inspekciju dok još nije prekoračila prag. Ona tačno zna gde u tom trenutku treba da budu svi ukućani i šta treba da rade, šta je trebalo da već urade, šta im je rečeno da ne pipaju, a šta da pripreme.
Kad utvrdi da je sve po pe esu (P. S. – čuveno vojničko pravilo službe), njeno zadovoljstvo obasjaće sve njene ukućane, a biti njen je privilegija, titula i poziv.
Ona će im spremati omiljenu hranu, a ako neko slučajno pojede van kuće nešto što je možda spremila neka druga gazdarica, iščačkaće taj recept i unaprediće ga, jer gazdarički prestiž i ponos zahtevaju apsolutno priznanje svih koje hrani da ona najbolje kuva. A kad slučajno negde pojedu nešto van kuće, pa onda dođu i kažu joj kako ona to sprema deset puta bolje, njena satisfakcija u tom trenutku udesetostručuje potvrdu smisla njenog života.
Ona se u sve razume.
Ako je gradska gazdarica, zna gde šta i kod koga kupuje, uvek po najpovoljnijoj ceni. Ona ne menja frizera, krojačicu i ženu na pijaci kod koje kupuje sir, a oni su počastvovani time što im je stalna mušterija i uvek joj daju prednost i popust. Ona je uvaženi autoritet u krugu u kom se kreće, spremna da podeli savete drugim nedovoljno iskusnim gazdaricama, ali ne i da im otkrije tajne i finese svog umeća.
Sa jednakom prilježnošću bavi se brojem čarapa i gaća koje njeni koriste, kao i rasporedom njihovih dnevnih obaveza. Može taj raspored da se menja, baš ako mora, ali ako neko propusti o tome da je obavesti, to će je za neko vreme izbaciti iz takta i taj će morati da sluša pridiku o tome šta je ona sve morala da ispomera i organizuje da bi se prilagodila njegovom rasporedu i šta je sve propustila i gde ima prazan hod i čist gubitak, zato što nije bila upoznata sa promenom rasporeda.
Osećanje važnosti i zadovoljstva sopstvenim položajem prosto zrači iz stava, držanja glave i pogleda rođene gazdarice
Da sam znala da ne ideš popodne u muzičku, mogla sam još sinoć da odmrznem piletinu i da spremim supu, pa bi sada imali kompletan ručak, umesto što sam spremala ovaj đuveč na brzinu, i to zato što ti ne voliš đuveč, a nas troje volimo, a tebi sam dala pare za pljeskavicu. Si sačuvala te pare? Sad ćeš, bogami, i ti da jedeš đuveč, a da si mi rekla, imali bismo supu i pohovanu piletinu, pa ti vidi. Misli malo. Ne mogu ja na sve da mislim.
Ali to nije istina, mislim, ovo poslednje. Rođena gazdarica obožava da misli na sve. Ona mora da misli na sve, inače je ljuta, frustrirana i uskraćena. Zapravo, ljuti se samo u ovakvim slučajevima, kad nema kompletan uvid u sve o čemu treba da misli.
Ukoliko gazdarica gazduje seoskim domaćinstvom ili vodi neki posao i ima zaposlene, utoliko je njena moć veća, a njena pozicija dostojnija poštovanja.
Ona poznaje situaciju i probleme svojih radnika, jednako kao i svoje porodice, dakle, ima još veći broj onih koje smatra svojima i kojima komanduje. Niko ne bi mogao ni da pomisli da su njene komande preterane ili neumesne i svako pod njenim zapovedništvom može da posvedoči da je ona sposobna, korektna, razumna i spremna na svaki dogovor, samo ne trpi kad je neupućena.
Posao gazdarice je da zna sve, misli na sve, organizuje sve, rukovodi svime i komanduje svima.
Ako sutra rešite da okupite neku vojsku ili tako nešto, nemojte zapošljavati generale i ne znam kakve stručnjake.
Pronađite rođenu gazdaricu i idite na odmor.
Aleksina Đorđević je matora ribetina. Zna sve i neće vam reći. Ne daje savete i ne proriče budućnost, osim ako je baš mnogo nervirate. Užasno komunikativna, a provokaciju smatra najzabavnijim oblikom komunikacije. Izvodi striptiz za pismene.
