Roger Zelazny: “Hronike Ambera”

Roger Zelazny: “Hronike Ambera”

Dok su sva druga dobra deca učila za ispite i završavala fakultet, ja sam se bavio maštarijama. U mom dvorištu okupljala se ekipa koja je uskoro porasla na bezmalo hiljadu ljudi, okupljenih oko Kluba fantazije “Zmaj”. Igrali smo razne društvene igre, uživali u celovečernjim seansama roleplay-igara i razmenjivali knjige. Tako su do mene došle prve tri knjige “Hronika Ambera” (The Chronicles of Amber). Prvu sam progutao, drugu sam iščitao, treću sam pročitao. Kasnije sam dobio i ostale i probio se kroz njih ražalošćen što se kvalitet sunovratio. Nije me razočarao stil pisanja, Rodžer Želazni (Roger Zelazny) je zaista majstor.

Kao što je Amber jedina prava stvarnost, a sve ostalo su senke, tako su za mene prve tri knjige pravi Želazni, dok su ostalo senke, verovatno nastale da nahrane izdavačku industriju.

Želazni je poreklom Poljak, rođen u gradu Juklid, u državi Ohajo. Još u srednjoj školi bio je urednik školskih novina i član kluba kreativnog pisanja. Završio je engleski jezik i književnost, magistrirao i radio kao državni činovnik u Baltimoru, pišući posle radnog vremena. Napredovao je postepeno od kratkih ka dužim formama dok nije postigao status pisca 1965. godine. Dobitnik je tri nagrade “Nebula” i šest nagrada “Hugo” za fantastiku. Zanimao se za mitologiju i svoja dela je bazirao na velikim svetskim tradicijama.

Bio je strastveni mačevalac, izučavalac borilačkih veština i pušač. Prepoznajete to i u njegovim junacima koji se uglavnom odlikuju sličnim interesovanjima. Kad je prestao da puši, da bi poboljašao kondiciju i njegovi likovi su ostavili lulu i cigarete. Kroz “Hronike Ambera” uspeo je da na izvestan način stvori svoju mitologiju koja je postala više od zbirke knjiga. Osim što se pojavljivala u raznim drugim formama, “Hronike Ambera” su dopisivali razni drugi autori, prijatelji i saradnici.

Prva knjiga je “Devet prinčeva Ambera” (Nine Princes in Amber). Glavni junak Korvin, budi se u bolnici i pokušava da se snađe u opasnim spletkama kroz koje se probija kao i kroz maglu amnezije. Stiže u Amber, grad svih gradova. Želazni prikazuje komadić realnosti kojim vladaju prinčevi Reda, nasuprot večno promenjivog Haosa. Svi svetovi, pa i planeta Zemlja, samo su blede senke, odjeci Ambera. U centru grada je Uzor, koji takođe postoji u podvodnom gradu Rebma. Korvin saznaje da je jedan od devetorice prinčeva i prolazi lavirint Uzora čime vraća sećanje i mogućnost da hoda Senkama. Uzor je stvorio ludi čarobnjak Dvorkin koji je služio Korvinovog, sada nestalog, oca Oberona. Korvinov brat Erik na prestolu je Ambera. Korvin se pridružuje zaverenicima i nakon propalog prevrata biva zarobljen i oslepljen.

U drugoj knjizi, “Puške Avalona” (The Guns of Avalon), Korvin pronalazi način da opremi vojsku bića iz senke automatskim puškama s municijom koja nije zasnovana na barutu, jer barut ne radi u Amberu. Po dolasku u Amber, Korvin shvata da je grad već pod opsadom, a pretnja koja stiže iz Dvorca Haosa napada grad. Susreće se sa rođakom Darom koja se otkriva kao biće Haosa koja želi da uništi i Haos i Red.

Treća knjiga je “Znak jednoroga” (Sign of the Unicorn). Spletke u Amberu se nastavljaju. Kain je ubijen, a Korvin optužen. Zajedno sa bratom Randomom kreće u potragu za bratom Brendom. Korvina pokušavaju da ubiju, a on se uspinje u nebeski odraz Ambera – grad Tir Na Nog u kome žive duhovi i duše svih ljudi koji su postojali, koji će postojati ili su možda postojali i možda će postojati.

Kao što vidite, odavde negde serijal je krenuo polako da se rasteže. Korvin u daljim pustolovinama otkriva mrlju na Uzoru i pokušava da je otkloni. U igru se vraća Oberon, kralj Ambera i otac cele porodice Amberićana. Želi da ponovo ispiše Uzor i uništi dvor Haosa. Nakon mnogih nedaća i preokreta, naizgled poslednji od prinčeva, Random biva krunisan za istinskog kralja, ravnoteža se vraća u multiverzum. Korvin pripoveda svome sinu Merlinu sadržaj svih pet knjiga i tako se završava Korvinov ciklus.

Sledećih pet knjiga koje sačinjavaju Merlinov ciklus, pripovedaju se iz njegove perspektive. On je čarobnjak i kompjuterski mag koji kreće u potragu za ocem Korvinom. Koješta se događa, a kritičari primećuju da se pripovedni tok vrti oko zapleta tipičnog za trivijalnu književnost sa raznim peripetijama koje se tiču traganja za artefaktima koji će ispraviti novonastalu neravnotežu svemira. U svakom slučaju priča se više tiče stanovnika dvora Haosa nego Amberićana i na kraju Merlin postaje kralj Haosa.

Osnovni kvalitet serijala leži u britkom stilu i Želaznijevoj mašti koja je protkana klasičnim motivima, mitologijama – naročito Arturijanskim mitovima. Dijalozi su oštri i minimalistički, a karakterizacija je briljantna. Posebno su zanimljiva poigravanja o načelima postojanja, temeljima multiverzuma, te igra ravnoteže Reda i Haosa. Premda su prinčevi Reda, Amberićani žive u neprestanom vrtlogu spletki, dok su gospodari Haosa veoma moralni i uglavnom odani jedni drugima. Prvih pet knjiga “Hronika Ambera” drži se u rangu visoke književnosti prevashodno zahvaljujući intertekstualnosti i brojnim referencama. Ima tu ponešto od Šekspira (William Shakespeare) i Platona (Πλάτων, Plato), keltske mitologije, hrišćanskih i paganskih uticaja, srednjovekovne književnosti, “Pobesnelog Orlanda”, kabalističkih vizija i tarota, Hozea Farmera (Philip José Farmer) i drugih.

Želazni je napisao i desetak kratkih priča smeštenih u okruženje Ambera. Često su pripovedane iz ugla sporednih likova. Neke je pisao sam, druge u saradnji sa prijateljima. Premda su čitaoci znali da se sprema i treće petoknjižje, Želazni je umro pre nego što je seo da napiše išta. Čak su i neke priče ostale nedovršene. Odluka naslednika da prava prodaju zgrozila je javnost, a petoknjižje pod naslovom “Zora Ambera” (The Dawn of Amber) dešava se pre zvaničnog serijala i prati Oberonove putešestvije. Autor je Džon Gregori Betankur (John Gregory Betancourt) koga su fanovi i kritičari ispljuvali da piše u registru trivijalne književnosti. Želaznijevi prijatelji bili su besni, s obzirom na to da su znali za želju starog majstora da se njegov Amber nikada ne prepusti takvoj vrsti komercijalizacije i preda u ruke drugog autora. Kako bilo, Betankur sigurno nije zasenio Želaznija niti ozbiljno narušio jedno od najvećih dela fantastike dvadesetog veka.


Ranko Trifković nije bio siguran da li je bata ili seka. Zato se pridružio putujućem pozorištu, te je igrao i pevao širom Evrope. Kad je skapirao da je bata posadio je hektar i odao se poljskim radovima. Možete ga zateći na blogu Igrorama.