Ko je barem jednom odslušao neku Balaševićevu pesmu zna da u svakoj postoji barem jedna rečenica koja vas dirne u žicu. Evo nekoliko njih koje prednjače:

“Ostala je knjiga sa par nepročitanih strana, i neke stvarčice od herendi porcelana, i jedan pulover u kom si bila, ostala je ploča Best Of Ry Cooder i fina mala plava kutijica za puder, i ja sam te ostao željan, dok me bude… moja mila…”

“Saznao sam u koje doba godine je ovde najlepše. U ono doba godine kada si ti tu.”

Slika110 Samo retki nađu retke

“Sto hiljada reči znam, al’ jedna mi fali da nju kako treba opišem…”

“Nismo se tražili, samo smo se našli… A sada tako nađeni kao da se opet tražimo. Možda je to smisao ljubavi, ta lepota neizvesnosti… Čekanje na nedočekano, nadati se u beznađu, grliti se bez zagrljaja, ljubiti se bez poljubaca, prožimati se u mislima… I spoznaja da smo tu negde. Tako blizu a tako daleko…”

“Ovakva će te teško zavoleti, teško ćeš joj se svideti i teško će ti ona to priznati. Ma i kad ti prizna, opet će ti teško ljubav pokloniti. Ali kad te zavoli, neće te ovakva, prijatelju, nikad ni prevariti ni izneveriti. Takva ti je ona.”

“Nemam nijedan dokaz da sam bila tvoj neko. Nismo se slikali, nismo putovali. Ne znam u stvari ni šta smo. Znam samo da mi fališ, kao vazduh, kao zagrljaj, kao neko najbliži na svetu. A nemam nijedan dokaz da sam bila tvoj neko…”

slika230 Samo retki nađu retke

“Zbog njega je, kažu, i kišu zavolela.”

‎”Ona se, slučajno, udala 18. maja 1980. Da se udala za mene, verovatno bih kao pravi muž ponekad i zaboravio taj datum. Ovako, zapamtio sam ga zauvek…”

“I onda će znati da je jedina koju sam ikad voleo. Da sam sve druge voleo tamnom stranom srca. Štedeći se… Učeći se kako ću najbolje voleti nju… Kada je konačno nađem…”

“Samo sam htela da imam nešto tvoje… Zauvek… Zumirao sam kristalnu kap u njenom lepom oku, koja je svetlucala kao titrava rosa na malenom zvončiću đurđevka.

Želiš nešto moje? Zauvek? Da li bi prezime moglo da posluži?”

slika316 Samo retki nađu retke

“Nedostaješ mi ti kakva si bila, nedostajem i ja, onako lud…”

“Bože, kako sam samo voleo njenu kosu… Provlačio sam prste kroz nju i pleo joj najružnije pletenice na svetu. Tad sam joj ukrao srce i crvenu gumicu za kosu, i nikad joj nisam vratio nijedno od to dvoje.”

“I ako još išta ima da se oprosti, eto i to ti noćas opraštam…”

“Mi smo se samo rastali… Onako kako se rastaju dvoje koji su se voleli u pogrešno vreme, a uz pogrešno vreme idemo i pogrešni mi. A nismo bili!”

Izvor fotografija: Facebook stranica “Samo retki nadju retke. – Balasevic”


Marina Marinković  je previše puta menjala svoj potpis. Stoga, zaključuje da voli promene u životu, muziku i pisanje. Na fakultetu je otkrila je da ima zlu polusestru, koju (za sada) mnogo voli. Planira da se bavi novinarstvom kad poraste, to se nikad ne menja.

Editors choice