Kliše ne važi – nisu svi isti. Znala je, nisu.

Kako bih vam ispričala ovu priču, znam da ste negde čuli slične, ali nikada ne mogu biti iste, jer ne doživljavaju ih iste osobe.

Nije imao ništa posebno, ali valjda je tu njegovu nimalo posebnu stranu želela da učini najlepšom na svetu. Apsolutno. Neosporivo.

Mogla je sa njim da priča o svemu, bez lažnih ili stidljivih pogleda, potpuno ogoljena. Ali…

Žena kad voli, oči govore, duša odlazi tom drugom biću, nije više svoja, ne priča svojim rečima, ide nekim svetlim putevima, i ne pita, ne, nikad ne pita da li je na kraju tog puta mrak.

Sklonila je ruku sa lica, stala kraj prozora dok je kiša nesmetano padala i kvarila proleće, bilo je i to idilično, iako je znala da negde tamo, par minuta, san prestaje.

Realnost. Dobro jutro, draga. Otvori oči, pogledaj sunce, ponekad je malo potrebno zaboraviti ljubav. Odustani, stegni prokletu izdajicu od srca, iščupaj bes iz sebe, obuj te štikle, idi, odleti, negde tamo, ima taj neko, taj neko što ume da voli.

A koliko ste puta samo bile povređene? Brojale ste ili ste se zabrojale?

Odustati od svojih snova, da bi sreća bila kompletna nekada i nije toliko loše, jer se desi da su snovi loši i da nas ne usmeravaju na pravi put. Loš san ili loš put svakako govori o izboru pogrešnih muškaraca, pa je i ovaj put shvatila da je sanjala loše.

bas tako sve se desava sa razlogom...nastavite dalje Sanjaj, saznaj

Baš tako, sve se dešava sa razlogom... Nastavite dalje

Zaboravila je romantične gestove, neumorne šetnje gradskim kejom, tišinu srca, mogućnost prožimanja strasti, ljubavi i vernosti, jer je opet loše sanjala.

A desi se, pogrešan izbor je svakodnevica koja nas uči kako zaista treba izabrati i da uvek postoji onaj jedan deo koji nam fali kako bi nam korak bio potpuniji, osmeh iskreniji i život znatno lepši. A vi? Mislite li da vredi dati priliku lošem snu, kako biste sutradan znali šta je, zapravo, dobro za vas?

Ne brinite, nakon enormno loših poteza, uvek naiđe onaj pravi, pa vam posle toliko vremena sama gestikulacija, i samo vreme kraj tog dobrog sna govori da je to ono na šta se dugo čekalo.

Sanjajte, probajte – da biste znale i naučile, jer vašim putem niko nije gazio da bi vam bilo ko delio savete šta je za vas.

Jedan je povredio, u vama ranio ono žensko biće i nikada nije razumeo šta je tu loše, jer ženski bol nikada muškarci nisu znali sebi da približe. I onda, posle nekog vremena, dođe neko ko vas nauči kako se deli i sreća i bol…

Samo je, eto, bitno čekati…

A ona, pogrešila, priznala, krenula dalje, negde gde joj je suđeno, a ne kuda je baš ona krenula u snovima. I dogodi se, pa san postane java…


Nevena Martinović je student prava, večiti borac za pravdu, veliki sanjar i još veća svađalica. Sebi svaki dan obećava da od sutra ide na dijetu. Voli Novi Sad, njegove ulice i tamo ide kada beži od sveta. Gijom Muso joj razvija vijuge, rimsko pravo ubija maštu. “Trebalo bi uvek da živimo kao da ćemo sutra umreti. Nas u stvari ubija vreme za koje mislimo da imamo”, Elsa Triole

Editors choice