Sedam saveta za pisce početnike

Sedam saveta za pisce početnike

Knjige su uvek u modi. Gotovo da nema osobe koja barem jednom u životu, nije osetila nalet inspiracije, i poželela da ga iskaže kroz reči i ovekoveči u formi proznog dela. Jedna mala iskra pokrene lanac misli, u stomaku se nešto stegne a prsti zasvrbe. Vreme je da se stvara. Olovka ili tastatura, birate svoje oruđe, birate prvu reč i magija počinje. Nažalost, počinju i prve muke.

Na sreću mnogi odustanu.  Ipak, ne tako mali je broj onih koji teško priznaju da su se upustili u nešto čemu nisu dorasli. Jednim delom talenat, a velikim delom i zanat, često neusavršeno, loše pisanje proizvede kič i šund. Umesto da služi kulturi postane kolevka nekulture, njene zle sestre.

Kako da znam da li sam na pravom putu? To što vam je profesor u srednjoj školi govorio da pišete dobre sastave, kao i činjenica da ste ih uz aplauz čitali pred razredom svakako nije dovoljno.  Kao što svaka osoba koja zna da sašije haljinu ne postaje vrhunski kreator, uvod, razrada i zaključak sklopljeni u celinu neće vas uvesti u ligu pisaca za kojom žudite. Snažna želja i motivacija jesu dobar prvi korak, međutim, ako ne želite da budete nova Marijana Mateus, za početak je neophodno da povedete računa o nekoliko osnovnih saveta.

  • Čitajte. Bez ovoga neće ići. Čitajte što više i čitajte dobre knjige. Nemojte bežati od klasika, jer je to najbolji način da se upoznate sa majstorstvom onih čija su dela obeležila epohe.  Svaka pročitana knjiga ostavlja svoj trag u nama. Mudro ih birajte, jer ćete čitajući obogatiti i unaprediti svoj stil. Budite otvorenog uma i spremni da upoznate raznolikost svetske književne baštine. To što sebe vidite kao poznatog pisca epske fantastike ne znači da nećete mnogo naučiti i ostati inspirisani delima Dostojevskog, Puškina, Šekspira i ostalih velikana.
  • Razradite ideju. Inspiracija je sjajna stvar, ali retki su oni koji svoja dela pišu samo na krilima nadahnuća. Kakva je forma vašeg budućeg dela, da li je to kratka priča, pripovetka ili se pred vama nalazi roman? Koliko zapravo vi sami znate o svetu koji se spremate da predstavite čitaocima? Koja je istorija vaših heroja, negativaca, epizodnih likova i njihovih prijatelja? Posvetite im vreme, nemojte se ustručavati da zabeležite njihove biografije, pa čak i situacije i događaje koje ne nameravate da unesete u delo. Sve to će doprineti da jednoga dana vaš finalni rukopis deluje ubedljivije, a samim tim i stekne bolju prođu kod potencijalne publike. Edgar Alan Po je autor sjajnog eseja “Filozofija kompozicije” u kome do detalja opisuje stvaralački proces svoje poznate poeme “Gavran”. Toplo preporučujem kao nezaobilazno štivo za svakog pisca početnika.
  • Ne opterećujte se dok pišete. Ne plašite se recepcije vašeg dela. Način na koji će vaši čitaoci reagovati, ne treba da bude ono što vam okupira misli dok pišete. Ukusi su različiti, pa će sasvim sigurno takve biti i reakcije. A da biste dočekali taj trenutak, svakako prvo treba da uspešno završite započeti posao.
  • Pročitajte napisano. Koliko god banalno zvučalo, upravo ovo je jedna od najčešćih grešaka koje početnici prave. Ne žurite da predstavite svoje delo svetu. Čitajte ga, i to nekoliko puta. Obratite pažnju na gramatičke greške koje ste sigurno pravili prilikom pisanja prve verzije vašeg rukopisa. Poslednja stvar koju želite da pomisle o vama je da ste nepismeni. Urednici često imaju pune ruke posla, i većina se neće ni baviti vašim radom ukoliko njihov jedini utisak, nakon prvog pročitanog pasusa, bude taj da nedovoljno poznajete gramatiku. Pokušajte da odstranite sve viškove koji će se javljati, neka vaše delo prikazuje umesto da opisuje. Cilj je da uvučemo čitaoca u našu priču a ne da mu dosađujemo prepričavanjem.
  • Nađite prve čitače. Tako je, pre nego što pošaljete vaš rukopis izdavačkoj kući, pronađite nekoliko osoba, koje će dati sud o onome što ste napisali. Za to vam uvek mogu poslužiti članovi porodice, prijatelji, ali vodite računa da u tu grupu uvrstite i one koji vam nisu jako naklonjeni. Naši bližnji, osim što nas mnogo vole, često umeju da sakriju ili ulepšaju pravu istinu kako nas ne bi povredili, i ne shvataju da nam time zapravo čine samo medveđu uslugu.  Provršljajte forumima, pronađite kolegu pisca, kritičara, fana žanra koji pišete (vodite računa da se radi o proverenim osobama, sa izgrađenom reputacijom), i zamolite ih da pročitaju prvu ruku vašeg dela.
  • Budite otvoreni za kritiku. U ovom stadijumu, sujeti nema mesta. Vrlo lako se može desiti da iako ste ubeđeni da se pred vama nalazi novi bestseler, prve reakcije ne idu tome u prilog. Svaka kritika ne mora biti dobronamerna, niti ispravna, ali na vama je da ozbiljno razmislite o tome da li želite da neku od njih primenite na svoje delo. Ukoliko se negativne kritike nekoliko čitača podudaraju, sasvim je izvesno da postoji problem na kome treba da poradite. Međutim, koliko god da strašno zvuči, ne gubite nadu. Ne zaboravite da je sva moć u vašim rukama. Vi donosite konačnu odluku o tome kako će stvar na kraju izgledati.
  • Dostavite delo na konačnu adresu. Bilo da se radi o slanju priče na književni konkurs, ili ponudu izdavaču, dugo očekivani trenutak je stigao. Budite strpljivi jer se na odgovore često čeka i mesecima. Ukoliko budete odbijeni, ne odustajte. Neko drugi će možda u vama prepoznati kvalitet vredan objavljivanja. Ako spadate u one, koji pisanje vide kao sastavni deo svog života, vaš trud će se sigurno u jednom trenutku isplatiti. Srećno!

Goran Segedinac je zaljubljenik u književnost, rokenrol i politiku. Piše horor i fantastiku. Veruje u nemoguće ali ga još uvek nije sreo, te stalno traga za istim.