Zaljubljujemo se, osećamo požudu, obuzima nas strast, seksamo se i smatramo da je bilo super ako smo doživeli orgazam i ako je bar jedan od prva tri uslova bio ispunjen. Bavimo se tehnikama, razmišljamo o veličini, dužini trajanja, ovakvim i onakvim stimulacijama, usredsređenim na muško odlaganje orgazma i na žensko postizanje orgazma.
Seks nas frustrira, brine, izaziva, a povremeno i zadovoljava. Cela zapadnjačka “kultura” je zasnovana na obećanju seksa, jer računa na našu potisnutu, sputanu, izvitoperenu, neslobodnu i necivilizovanu seksualnost.
Seks je moćno oružje, umesto da bude korisno oruđe.
I svi se bavimo seksom i nastojimo da budemo što bolji u tome, kao da je u pitanju sportska disciplina, pa treba da pretrčimo veće rastojanje za kraće vreme, da podignemo više tegova i uradimo više sklekova. I uopšte nam ne pada na pamet da ne samo da ne postižemo cilj, nego da nemamo pojma šta je cilj.
