Seks i emocije

Seks i emocije

jhj Seks i emocije

Znala sam da će doći vreme i za ovu temu, ali sam se iskreno nadala da ću moći da je izbegnem u potpunosti. Naravno, reč je o emocijama u seksu. Po meni, potpuno suluda tema o kojoj uopšte ne treba razgovarati javno ili u društvu. No, hajde. Toliko komentara i pitanja dobijam i od nekih čitalaca i od gomile poznanika da je bolje da odradim i ovu temu pre nego što se stvar dalje komplikuje.

Popila sam nedavno i nekoliko kritika u vezi sa subjektivnošću ovog bloga, pa ću sada unapred uključiti i jedan “disclaimer”. Ja nikad nisam čula za neki razgovor, to jest razmenu mišljenja, u kojem je bilo koja strana ostala objektivna. Aj’ još malo da izigravam pokvarenu ploču: ovde se razgovara o seksu. Ovde se ne iznose ni naučna istraživanja niti se vrše ankete, već se dele iskustva i mišljenja prvo onih koji pišu blog postove pa onda svih onih koji komentarišu sa određenom dozom kulture.

Dakle, rečeno mi je više puta da ovde, a i inače, “hladno” gledam na seks, da plastično opisujem, pa se pojavljuju pitanja da li mislim da postoje emocije u kres kombinacijama i zašto ne ne pišem o osećanjima i ljubavi. Uf. A sad moja vizija ljudskih emocija u seksualnim odnosima: ne postoji seks bez emocija kao što ne postoji ni vođenje ljubavi u seksu. Ljudi smo, nismo mrtva priroda. Emocije uvek postoje samo je pitanje u kojoj meri i na koji način a to je sve individualno. Vođenje ljubavi je čista izmišljotina. Lepo je imati seksualne odnose i sve ove seksualne igre primenjivati sa osobom koju dobro poznajete i koju volite, ali to nije vođenje ljubavi. Vođenje ljubavi je pojam koji nema veze sa seksom već sa tim kako se dvoje odnose jedan prema drugom. Ima veze sa udvaranjem i dodvoravanjem osobi koja vas privlači i prema kojoj nešto osećate.

Prvo treba razgraničiti psihofizičku pojavu zaljubljenosti od psihološko-emotivne pojave ljubavi. Ono što sledi nije moje mišljenje već podaci do kojih se došlo naučnim istraživanjima iz oblasti evolucionarne psihologije, evolucionarne biologije, antropologije i neurohemije a vezano za zaljubljivanje. Nisam ni naučnik ni stručnjak, ali ću pokušati rezultate tih dugogodišnjih istraživanja što jasnije da prenesem.

Prvo, nivoi serotonina izazvani reakcijom jedne osobe na feromone i pojavu druge osobe, se mogu meriti sa onima kod ljudi sa opsesivno-kompulsivnim poremećajem. Drugo, osećaj jake povezanosti koju osećamo prema osobi sa kojom smo se kresnuli – izvin’te, vodili ljubav – je izazvan proizvodnjom oksitocina u toku seksa, a posebno posle orgazma. Po difoltu, taj osećaj povezujemo sa osobom koja ga je izazvala i ta redovna i dugoročna pojava, pošto bolje upoznamo tu osobu i ako se poklapamo društveno i psihološki sa istom, može da preraste u ono što nazivamo ljubav. Treće, razni hormoni i proteini koji se proizvode u toku seksa i uzbuđenjem same pojave neke novine, a posebno endorfin i faktor rasta nervnih ćelija (nerve growth factor ili NFG) izazivaju dodatnu stimulaciju organizma i misli, pa se bolje osećamo i imamo više energije. Efekat te pojave koju opet, kao emotivna bića, povezujemo sa partnerom, traje otprilike 3 do 12 meseci. Da li ćemo u tom međuvremenu stvoriti dugotrajnu društvenu, psihološku i emotivnu vezu sa tom osobom je već pitanje i sticaja okolnosti, našeg truda, želja, pa i slučajnosti.

Sada će ponovo da ispadne da sam skot koji na sve to gleda čisto sa hladne naučne strane. Ispadala sam i gore u životu pa se ne potresam ni ovim ispadom. Možda promenljive i još nepotpune naučne dokaze koristim kao dodatak na svoj odbrambeni mehanizam jer imam strah od vezivanja i odricanja nekog dela sebe i svog života? Vrlo moguće, ali to je već moja stvar koja nikog drugog ne treba da interesuje. Dozvolićete, i pored toga, da obrazložim svoje viđenje ljudskih emocija u seksu do kraja. Naravno da osećam nešto sa svakim sa kim sam delila svoje telo. Ne samo fizička, nego i intelektualna privlačnost i to što su me svi oni na neki način u startu emotivno zaintrigirali je i dovelo do toga da poželim da ih osetim i da oni osete mene. To je neminovno i normalno, kao što je nebo plavo, kao što je voda mokra, da gajimo emocije prema osobi sa kojom delimo svoje vreme a nekmoli nešto više.

Naravno da sam volela i da volim. Štaviše, ako nekoga zavolim to ne prestaje. Nema danas te volim, sutra jok. To što donosim odluku da ne delim ceo svoj život sa nekim opet nema veze sa tim da li nekog volim ili ne. To više ima veze sa tim kako ja shvatam svoje obaveze prema ljudima za koje sam neminovno vezana, kao i sa tim koliko volim sebe. To su moje lične stvari pa ću vas zamoliti, pošto sam vam ovoliko poverila, da ne zalazite u moje lične odluke ovde ili psihoanalize moje ličnosti i emotivnog bića. Tako je kako je, meni zadovoljavajuće. Volim seks, volim osećaj zaljubljenosti ali ga shvatam na svoj, naučno “pokriven” način i volim da volim onako kako ja volim.

I time stigosmo i do poente: zašto ću veoma malo mešati ljubav, zaljubljenost i emocije u ovaj blog i zašto ću nastaviti da uopšteno i plastično da pišem o seksu. Zato što mogu i umem da vam prenesem svoja lična iskustva i viđenja u toj oblasti, što očigledno uspeva da vas podstakne da o tome razgovarate i da dalje otkrivate tu oblast. O tome možemo svi da razgovaramo i da delimo savete, tehnike i iskustva, te da ih dalje primenjujemo ili ne u svojim životima. Kada su emocije u pitanju, tu teško da može neko da vam kaže kako i da li da volite. Niko, pa ni najveći stručnjak, ne može da kontroliše da li će vam neko izazvati proizvodnju svih hemikalija, proteina i hormona koji izazivaju zaljubljenost. Tuđa iskustva vam tu ili ništa neće značiti, a često umeju i da zakomplikuju situaciju. O vašim emocijama je najbolje da razgovarate sa nekim ko vas dobro poznaje i sa osobom koja ih izaziva. Potrudiću se da ovde odgovorimo na bar neka vaša pitanja, a ta pitanja i razna mišljenja su naravno uvek dobrodošla.

Mogu jedino ovoliko još da vam kažem ali molim da ni to ne uzimate zdravo za gotovo, već da sami donesete svoje odluke. U koji god odnos da ulazite sa bilo kojim ljudskim bićem, bez obzira na njegovu prirodu i trajanje, učinite to iskreno i otvoreno. Nemojte uvijati priču, smišljati taktike i izigravati jaku ribu/frajera ili nešto što niste. To su alatke kojima se koriste pubertetlije da bi zaštitili svoju ličnost u razvoju. Vi, kao odrasla i nadam se celovita individua, imate svoju ličnost. Nemojte biti ni napadni u tome, ali pokažite tu ličnost i jasno iznesite svoja mišljenja i želje. Recite mi, šta je veća romantika – da tri dana posle upoznavanja iskulirate ribu da ona ne bi slučajno pomislila da nemate bolja posla nego nju da zovete ili da je nazovete već sutradan dok je još topla od sna i kažete, “Izvini. Potpuno sam svestan da će ovo da deluje napadno i sebično, ali od kada smo se upoznali sinoć ne uspevam da se koncentrišem ni na šta drugo nego na to kada ću ponovo da te vidim.” Onda je pozovite na kafu. Negde u blizini njenog stana da ne mora previše da se maltretira. Da budete oboje opušteni. Možda nešto i bude od toga.


Danica Radišić, u online svetu više od deceniju poznata kao Niki, je pisac koji ponekad i bloguje, dugogodišnji prevodilac, suosnivač regionalne agencije za marketing i PR Krazy Fish, mama budućeg evil masterminda, i uopšte neobjašnjiva pojava koja je iz još manje objašnjivih razloga rešila da se vrati u Srbiju iz belog sveta gde je rođena i kako-tako odgojena.