Dobar dan, Wannabes.
U današnjoj epizodi, govorićemo o određenim ponašanjima prstenorepih lemura sa Mauricijusa, koja se mogu pronaći i kod naše bogom dane ljudske vrste. Glavna odlika prstenorepih lemura je ta što se razmnožavaju, stoga je tema, ustvari, seks. Primetićemo i da se ljudi razmnožavaju. Stoga je tema, ustvari, seks. Tema je uvek, ustvari, seks.
I kako doći do što veće količine istog.
Vrlo često, u pokušajima da dokučimo nerazrešivu misteriju kakva je psihologija ljudskih (i, pretpostavljam, ženskih) odnosa, zanemarujemo prethodni korak, a to je biologija ljudskih odnosa. Hajde da za trenutak stavimo na stranu ljubav, razumevanje, bratstvo, slobodu, jednakost, civilizaciju, modu i ostale kolektivne halucinacije. Čisto mehanički gledano, postoji samo jedan jedini, biološki imperativ u korenu svih vaših trenutnih nepremostivih emotivnih problema – a to je prokreacija. Bili vi voljni to da prihvatite ili ne, hardverski kodiran nagon za produženjem vrste kod svih nas, u ovoj ili onoj meri, figurira kao bitan faktor u organizaciji našeg socijalnog i emotivnog života. Nekome saveznik, nekome prepreka, u zavisnosti koliko smo usaglašeni sa interesima vrste. Ovo nekako ima i smisla, priroda i evolucija su kao najsposobniji i najdugovečniji preduzetnici učinile sve da obezbede svoju investiciju. Postoji nekoliko tih evolutivnih mehanizama selekcije i zaštite, od kojih je jedan i socijalni poredak.
Verovatno vam je jasno, ako ne u potpunosti svesno onda barem intuitivno, da u svakoj društvenoj grupi postoji određeni poredak. Čak i kad ne nosi svako dres sa brojem na leđima, svi smo, odmah po dolasku u novo okruženje, vrlo često u stanju da prilično precizno shvatimo ko je vođa grupe, ko su mu pajtosi, ko od njih bi po njegovom odlasku mogao da ga zameni u toj ulozi, a ko je nesrećnik kome svi lupaju čvrge i šalju ga po čips i pivo. Ovo smo u stanju da prepoznamo i iskoristimo, jer smo i sami delovi istog sistema.
Da pojednostavimo stvari, vrativši se u vreme kada je sve počelo, nekih par desetina hiljada godina u praistoriju (ovde, po volji, ubaciti obaveznu referencu na pleistocensko poreklo Jovana Krkobabića). Socijalna hijerarhija kod primata se stvara prostim uvidom u stanje toga ko je jači; snaga se pritom ne meri koeficijentom sirove snage, već sveukupnom sposobnošću jedne jedinke da dominira drugima, odnosno da ih potčini svojoj volji. Dakle, snaga + agresivnost, a u poslednje vreme i kefalo. Iz uvida u relativne odnose tipa “sa ovim mogu da se zajebavam, a sa ovim drugim baš i ne” nastaje prilično jasna hijerarhija i pozicioniranje u plemenu, gde su oni najjači i najdominantniji na vrhu, oni prosečni u sredini, a na samom dnu svi oni koji su iz pune vreće bisera izvukli svinjski zub. U partiji pokera, dobili su karte za Pokemon. Šta da se radi. Ovaj tzv. “red kljucanja”, ili socijalna lestvica, je izuzetno koristan mehanizam za preživljavanje vrste, jer je samom ljudskom rodu u interesu da prežive najsnažniji i najsnalažljiviji primerci. Stoga je vrh socijalne lestvice onaj koji se prvi hrani, prvi pije, prvi (a nekada i jedini, kao npr. kod vukova) nalazi partnera za igru i razonodu, a ako se previše zaigraju, možda dođe i do željenog rezultata – produžetka vrste. Stimulacija za osvajanje visokih pozicija je vrlo praktična i vrlo visoka. Dalje, postojanje jasno definisanog poretka u društvu obezbeđuje određenu dozu stabilnosti. Ako znamo da je neko jači od nas, nećemo ga napadati, i time izbeći da uludo stradamo – u najvećem broju slučajeva. Promene na rang listi su česte, i vođe su u poziciji gde stalno moraju da brane svoj vodeći položaj, ali samo postojanje generalne klasifikacije sprečava previranje na masovnom nivou. Nešto kao parlamentarni izbori, sa razlikom što talog ne isplivava na površinu, već na dno, gde mu je i mesto. (Za dodatne informacije pogledati Dulniker, A. (2009) “Neumerenost u umerenosti – fekalna piramida vs. bela kuga”, Solidarnost, Beograd.)
Zašto je sve ovo bitno? Zato što, dragi moji Wannabes, kada su seks i odnosi u pitanju, vaš percepirani položaj u društvu je sve i svja. Preciznije rečeno, muškarci svoj položaj u društvu baziraju na sopstvenom stepenu dominacije nad ostalim muškarcima. Okej, razumljivo. Međutim ono što nije uvek baš tako očigledno je da i žene takođe biraju potencijalnog partnera na osnovu sopstvenog utiska o njegovom relativnom dominantnom statusu među muškarcima. Ovde je opet biologija glavni faktor– jači mužjak znači i veće šanse za uspešan lov, odbranu od napasti i štetočina, i bolji genetski materijal za decu. Ali kako znati ko je jači mužjak? Čak i prosečan muškarac je fizički veći i jači od žene. Ja vozim kola, šta meni znači da li je kamion od 3, 5 ili 9 tona? Svakako je veći od mene. Ali ako parkiramo oba tri komada na neku livadu pa ih uporedimo, razlika je automatski jasna i vidljiva. Tako i ovde. Pri izboru partnera, žene će uvek više vrednovati onoga koji pokazuje znake dominacije nad drugima – i obrnuto, neće uzimati u obzir one muškarce koji pokazuju znake da njima drugi muškarci često dominiraju. A-a. Loš znak, loš muž. No nookie.
Ovo su pravila igre. Blago surova, blago zastarela u odnosu na razlog njihovog postojanja, ali nažalost i dalje na snazi. Dobra stvar je ta što, jednom kada vam ih neko predoči, sve dalje postaje samo stvar izbora.
Nastaviće se…
p.s. I da. Ako je nekog uopšte briga, pošto su tema prstenorepi lemuri, treba napomenuti da nisu sa Mauricijusa, već iz Australije…
Radomir Vukajlović sledi činjenice, pa gde ga odvedu. Aktivno posvećen brisanju granica između “nas” i “njih”. Sumnja da su ljudi u suštini okej, samo ih treba podsetiti povremeno. Voli da slaže pazle, da izaziva kratke spojeve u svesti i da drma kavez stadu, ničim izazvano. Preko dana je ugledan član zajednice, NLP Life Coach i tu i tamo preduzetnik (fore radi, ništa lično). Noću uglavnom spava, na veliko olakšanje svih umešanih strana.
