Možemo da ne pristanemo na koncept rata među polovima, možemo da ne priznamo moć seksa i da propagiramo slobodu i jednakost i da budemo duboko u pravu, a opet da od toga nemamo ništa u svojoj životnoj praksi.
Žena daje. Odlučuje kada daje i pod kojim uslovima. I to je moć. Ako daje olako, ili ne upravlja okolnostima za pogodbu, ona se odriče moći. Potpisuje ugovor pun nepovoljnih i neizvesnih odrednica za nju.
Jer, kad se dvoje sretnu, onjuše, uđu jedno drugom u lični prostor i započnu energetsku razmenu, oni potpisuju ugovor. Odrednice se postavljaju odmah, a ugovor se zapečaćuje seksom. Ovde se obavlja razmena moći.
U ugovoru koji diktira seksualna moć, ona će postići da joj se muškarac obaveže i to je jedina adekvatna razmena – ona njemu seks, on njoj status.
Žene koje pristupaju seksu olako, kao muškarci, ne postižu izjednačavanje sa njihovom moći. Naprotiv, one gube status i ustupaju muškarcu moć da se ponaša površno, neodgovorno, koristoljubivo i kukavički – jer moć slobode da radi šta hoće (sa ženom) ne izaziva u njemu viteštvo, već lupeštvo.
To je primitivno, odvratno, glupo, nisko, bedno, frustrirajuće, do krajnosti nepravedno i necivilizovano. Ali izgleda da je tako.
