“Ko živ, ko mrtav” (Dead Like Me) je televizijska serija koja na komičan način prikazuje kako izgleda život posle smrti. Pod rediteljskom palicom Brajana Fulera (Bryan Fuller) serija je počela da se emituje 2003. godine, a prikazivana je u Americi, Britaniji, Irskoj, Latinskoj Americi i Južnoj Koreji. Već sledeće godine, nakon samo dve snimljene sezone, serija je prekinuta. Tema serije je, u stvari – sudbina, sastanci sa smrću se unapred znaju, tj. sve je zabeleženo i pre nečijeg rođenja. Pa – kome je kako zapisano. Radnja serije je smeštena u Vašington, što je naglašeno registarskim tablicama, mapama, telefonskim prefiksima i još nekim sitnicama, ali ako malo bolje pogledate okruženje ubrzo vam postane jasno da se sve zapravo odvija u Vankuveru, u Kanadi. Ono što ga odaje su vankuverske znamenitosti koje se često pojavljuju u kadrovima i adrese koje se poklapaju.
Džordžija i kolege kosači
Upoznajte Džordžiju Las (Georgia Lass), osamnaestogodišnjakinju koja je nezadovoljna svojim životom, jer je previše pasivna i sramežljiva da bi iskusila sve čari života. Jednog dana, vraćajući se kući sa još jednog od privremenih poslova, ona umire bizarnom smrću i to tako što joj na glavu padne poklopac WC šolje iz svemirske stanice “Mir”. Nakon ovog događaja, Džordžija saznaje da neko za nju ima novi posao – ona postaje kosač, zadužen da pokriva nezgode, ubistva i samoubistva. Kako u životu, tako i u smrti, ona je nepodnošljiva i prava napast. Novi “posao” joj se nimalo ne dopada, a ona se još manje dopada svojim “kolegama”.
Džordžija otkriva da sakupljanje duša ne donosi nikakav bonus i da je to još jedan u nizu prljavih poslova, ali i da se pored toga mora sama snalaziti za hranu i smeštaj. U seriji kosači nisu predstavljeni na tradicionalan način sa crnim plaštom i kosom, osim u najavnoj špici serije, već izgledaju potpuno normalno i sastavni su deo života i smrti. Džordžijine kolege kosači su likovi koji se, svaki na svoj način, bore sa depresijom i situacijom u kojoj se nalaze. Mejson (Mason) uzima drogu i pije alkohol, Dejzi (Daisy) je hiperaktivna i neprirodno vesela, Roksi (Roxy) je fizički i mentalno agresivna, a Džordž (George) i Rub (Rube) otvoreno govore o svom lošem stanju.
“Ne znam šta je gore - to što sam mrtva, ili to što je prvi muškarac koji je dodirnuo moje golo telo bio mrtvozornik”
Serija je u isto vreme i morbidna i smešna i postigla je veliki uspeh još na samom početku emitovanja, jer je drugačija, nesvakidašnja, originalna i na komičan način govori o smrti. Godine 2004. bila je nominovana za Emi nagradu u kategoriji za najbolju dramsku muzičku podlogu i za najbolje specijalne efekte. Zašto je prekinuta – niko ne zna, a ni do dan-danas se nije govorilo o nastavku. Ukoliko volite komediju i neobične i bizarne situacije – “Ko živ, ko mrtav” je odličan izbor.
Prethodne tekstove iz serijala “Serija četvrtkom” možete pogledati ovde.
Aleksandra Dejanović je studentkinja novinarstva, uvek nasmejana i pozitivna. Obožava kafenisanje sa prijateljima i čvrsto veruje da se sve dešava sa razlogom.
