Serija četvrtkom: Sir Arthur Conan Doyle’s The Lost World

Serija četvrtkom: Sir Arthur Conan Doyle’s The Lost World

“Izgubljeni svet” (Sir Arthur Conan Doyle’s The Lost World) nije samo serija zasnovana na romanu “Izgubljeni svet” (The Lost World) iz 1912. godine, proslavljenog škotskog autora Artura Konana Dojla (Sir Arthur Conan Doyle), čuvenog po nizu romana o najpoznatijem detektivu na svetu Šerloku Holmsu (Sherlock Holmes). Izgubljeni svet zaista postoji. U pitanju je visija Roraima na tromeđi Venecuele, Gvajane i Brazila, sad već pretvorena u nacionalni park. Visiju je opisao engleski istraživač Volter Ralej (Sir Walter Raleigh), a poznato je da se mogu pronaći mnogi praistorijski organizmi. Doduše, ne dinosauri.

Roraima Serija četvrtkom: Sir Arthur Conan Doyle’s The Lost World

Visoravan Roraima, na istoku Venecuele

Međutim, u seriji čuvena visoravan mnogo je više od pukog stenja prekrivenog prašumom. To je mesto gde se spajaju vremenske dimenzije. To je mesto gde nemoguće postaje posve moguće. A da sve bude još zanimljivije, predeli su snimani ne u Južnoj Americi, već u Australiji.

Priča govori o grupi istraživača koja se na početku 20. veka upustila u potragu za izgubljenim, praistorijskim svetom, predvođena cenjenim britanskim naučnikom, profesorom Džordžem Edvardom Čelendžerom (Professor George Edward Challenger), kojeg tumači Piter Mek Kauli (Peter McCauley). Svako od njih poseduje sopstvene razloge za upuštanje u ovu neobičnu avanturu. Sâm profesor krenuo je na putovanje zarad svega onoga što može da nauči, ali pre svega kako bi dokazao da dinosauri postoje.

Margerit Kruks (Marguerite Krux), koju igra australijska glumica Rejčel Blejkli (Rachel Blakely), beskrupulozna je i sebična Britanka željna dijamanata, zlata i drugih dragocenosti za koje je ubeđena da postoje na visoravni. Ona je zanosna, ali nimalo naivna. Borbena i cinična, tajanstvena i duhovita, predstavlja fatalnu ženu za svakog muškarca koji joj se nađe na putu.

Major lord Džon Ričard Rokston (Major Lord John Richard Roxton) predstavlja pravog avanturistu, plemića koji je odbacio imanje u Engleskoj zarad pustolovine i dobrog provoda u prašumama Južne Amerike. On je hrabar i zaštitnički nastrojen, ali uvek spreman da odgovori na čikanja voljene Margerit. Tumači ga Australijanac Vilijam Snou (William Snow).

Roxton Marguerite Serija četvrtkom: Sir Arthur Conan Doyle’s The Lost World

Rokston i Margerit, zaljubljeni par koji je obeležio seriju svojim sarkastičnim čarkama

Edvard “Ned” Maloun (Edward “Ned” T. Malone) američki je novinar koji traga za savršenom pričom. On je smeran i razuman, suzdržan i dostojanstvenog držanja. Želja da se dokaže dovela ga je u ovu britansku istraživački grupu, a njegov spisateljski dar obećava svima da ono što vide neće biti zaboravljeno. U ovoj ulozi našao se kanadski glumac Dejvid Ort (David Orth).

Veronika Lejton (Veronica Leyton), koju tumači Amerikanka Dženifer O’Del (Jennifer O’Dell), divlja je lepotica koja dugi niz godina živi na visoravni. Ona je sposobna da se odbrani od dinosaura, ume da čita znakove i tragove prirode, hrabra je, borbena, potpuno neukroćena. Roditelji su joj nestali pod veoma misterioznim okolnostima, te i ona poseduje posebne razloge iz kojih se pridružila grupi i sprijateljila se s njima. Potrebni su joj odgovori, te traga za njima ne sluteći koliko je njen život važan za sam opstanak visoravni.

Sir Arthur Conan Doyles The Lost World Serija četvrtkom: Sir Arthur Conan Doyle’s The Lost World

Margerit, Veronika, Maloun i Čelendžer (dole)

Serija je snimana od 1999. do 2002. godine, i poseduje tri sezone od po 22 epizode, ali pošto je u planu bila i četvrta sezona, koja iz finansijskih razloga nikada nije snimljena, priča nema dostojan završetak, već postoji dosta nedorečenosti. Međutim, producenti su za obožavaoce serije ostavili detalje kojima su prepričali sve što je četvrta sezona trebalo da otkrije.

Zanemarujući ovo, svih prethodnih 66 epizoda svakako su ostavile traga u svetskoj kinematografiji. Svaka od njih poseduje jedinstven epizodni zaplet, gde se ukrštaju magično i naučno, drevno i savremeno, prošlost i budućnost, ali gde uvek pobedi snaga prijateljstva.

Od komičnog do tragičnog samo je jedan korak. Duhovite replike će vas zasigurno nasmejati, a onda ćete osetiti pustolovni duh kada likovi počnu da se bore protiv mnogih opasnosti koje postoje na visoravni. Fuzija žanrova se tu ne zaustavlja, jer serija obiluje i fantastikom – kako naučnom, tako i epskom – ali i najsurovijom akcijom.

Međutim, najveća vrednost “Izgubljenog sveta” svakako su pouke koje ne izostaju: prijateljstvo kao najbolja čarolija u borbi za opstanak, razumevanje, učenje o savladavanju sopstvenih ciljeva, pohlepe i sebičnosti, moral naspram nemorala, itd. Ali možda najvrednije od svega je dokaz koji je serija ostavila za sobom, dokaz o ljudskoj raznolikosti. Jedni će verovati u nemoguće, drugi će u svemu tražiti razumno, naučno objašnjenje; jedni će se povinovati ljubavi, drugi će joj se rugati ili od nje bežati; jedni će pokazivati hrabrost, a drugima će ovladati kukavičluk; ali naposletku – svi će prihvatiti promenu i duhovni rast.

Izvori fotografija: bbc.com, keywordpictures.com, westwingwolf.livejournal.com, scifiscience.co.uk

Prethodne tekstove iz serijala “Serija četvrtkom” pročitajte ovde.


Đole Manić je čovek. A biti čovek nije mala stvar. Više o tome na blogu “DownTown“.