Šest razloga za život na pustom ostrvu

Šest razloga za život na pustom ostrvu

Ludite zbog gužve u prevozu, bahatog i primitivnog ponašanja sunarodnika i sapatnika na ovoj planeti?  Negde biste otišli, ali nemate ideju gde? Onda je ostrvo veličine Vilova pravo mesto za vas. Hajde da vidimo i zašto.

1. Na pustom ostrvu nema ničega

Struja? Telefon? Internet? Nema!

Nema sapunika svih naroda i narodnosti!  Više vam obrok neće presedati zbog vesti i glavnih aktera vesti, političara! Ti otpadnici iz  Letećeg cirkusa Montija Pajtona ( Monty Python’s Flying Circus ) za vas su prošlost!

2. Na pustom ostrvu nema anomalija današnje muzike.

Nema Granda, Duge, KCN-a i svih ostalih diskografskih kuća koje distribuiraju sličnu muziku, kao ni njihovih nusproizvoda: diva, kraljica, mačkica, tigrica, napucanih ili pak fino utovljenih polno nedefinisanih bića.

Uspavljuju vas i bude šumovi talasa i ptice. Jednom rečju – nirvana!

3.  Novac ne postoji

Nemaš presiju od koga ćeš pozajmiti lovu da bi pregrmeo do prvog, ili za skromnu slavsku trpezu. Slušajući par poučnih priča naših gastajbajtera, došao sam do sledećeg zaključka – mi Srbi gde god da padnemo napravićemo rakiju i vino, a to važi i za pečenje – sve ide na ražanj! Dakle, bananovača, vino od divljih bobica plus “nešto na četri noge” na ražnju i eto! Još samo da zapevate!

4. Ljubav i druženje

Da ne biste bili poput Toma Henksa (Tom Hanks) u “Otuđeniku” (“Castaway”) i da ne biste pričali sa loptom po imenu Vilson (Wilson), budite dobri pa povedite i partnera sa vama. Ljubomora i svađe ce izostati jer, eto, biće vas samo dvoje, pa priče tipa “šta je/ga gledaš, ko ti ono lajkuje statuse na fejsu i ko te zove i piše u sitne sate” neće postojati. Ok, ako ste baš baksuz, te vam partner boluje od patološkog oblika ljubomore, šta da vam kažem…

Nego,da se ja vratim na pozitivne strane. Zamislite samo ovo: sumrak dana, na nebu ogromno crveno sunce koje polako uranja u okean, vaš patner i vi nagi,  na telima imate samo pesak, kapljice vode i jedno drugo. Nema roditelja sa nesanicom, mlađeg brata/sestre. Sve vam je napokon dozvoljeno…

5. Na pustom ostrvu nema saobraćaja

Nema neuravnoteženih žutokljunaca koji buše auspuhe, nema onih koji su vožnju polagali za kafanskim stolom, nema kreni-stani, pa stani na Gazeli il’ Pančevcu, nema onih što probijaju zvučni zid u špicu saobraćaja.
Ako ste ipak osuđeni na GSP, bićete još srećniji, jer nema jednonedeljnih kupača koji sa svojim miomirisima ubijaju sve u radijusu od pedeset metara, onih koji se priljube uz vas (čak i kada nema gužve) svojim telom, a pri tome im iz usta izbijaju sredstvo protiv vampira (beli luk), zaprška i jutarnja peta… Čist vazduh, uh… Zaplačem na samu pomisao!

6. Pritisak i ostali problemi

Ona jutarnja groznica od same pomisli na kancelariju punu poltrona, šefa koji je kupio diplomu na kvantašu i dokonu dušebrižnicu, Micu kafe kuvaricu, neće više potresati vaše nevino telo.

Vi ste Tarzan, svi ostali su Džejn! Doduše, ti ostali će mahom biti životinje, al’ dobro, vlast je vlast!

Bitno je samo da naučite da razaznajete vrste pokliča lokalnih plemena (ako baš, baš nemate sreće), čisto da ne završite kao meso za gulaš.

I, tako… Lično sam spreman da se junački potrudim i pronađem neku svoju tajnu oazu  svega gore navedenog. Ako je nađem – neću vam javiti. A, ako ipak ne – pa, srešćemo se u ovoj asfaltnoj džungli.


Stevica Svetozar Rajčetić je rođen u pravim godinama,ali u pogrešno vreme. Za sebe tvrdi da je savršeno nesavršenstvo i potpuna negacija onoga kakvim ga ljudi vide. Živi u Beogradu, ali je duhovno uvek u Novom Sadu i možete  videti njegovu siluetu kako sedi na zidinama Petrovaradina, zamišljeno gleda ka mostovima na Dunavu… Njegova poruka čitateljima i svim prijateljima glasi “In vino veritas”.