Dragi moji,

I sami ste uvereni da svako ko ima dete veruje da je njegovo najlepše. To je legitimno pravo roditelja, zar ne? Takođe znate i da se na deci najbolje zarađuje. Tema ovonedeljnoh bloga je čitava mašinerija zvana dečiji modeling.

Pozabavićemo se prvo radom jednom od najvećih fabrika za proizvodnju malih manekena i foto modela. Njihovim plakatima je izlepljen ceo grad, obećavaju najboljima nagrade od milion dinara, a u svom sklopu imaju i školu pevanja, novinarstva, glume… Hajde da ostavimo po strani to što su vlasnici (bračni par koji se grozi toga da ima decu) prevaranti koji su bili u stanju da nasamare i rođene kumove za novac. Dakle, kad uđete u njihovo zdanje, na zidovima ćete ugledati decu izpraznih pogleda, u neprirodnim pozama. To i nije čudno, s obzirom da su više fotošopirani nego pevačice u čuvenom magazinu koji vas upoznaje sa poznatima. Dalje, ako uzmete jedan od kataloga sa fotografijama dece, tek ćete imati šta da vidite. Osim što su prenašminkane, devojčice mlađe od 7 godina poziraju kao kakve starlete, gledajući zavodljivo u kameru, napućenih usana, isturene guze. Vrhunac je bila kći jednog pevača narodne muzike i žene koja se udala za kolegu i dojučerašnjeg prijatelja svog supruga. Mama, tata i očuh su poznati, logično je i da mala S. krene tim putem. Ko god je video tu fotografiju, teško da ju je zaboravio – nit manjeg deteta, nit više ambicije u pogledu.

Kao što rekoh, pomenuta škola u svom sklopu ima i časopis, frizerski salon, školu glume, novinarstva… To na prvi utisak zvuči jako ozbiljno, međutim, kao što pretpostavljate, svi ti kursevi su preskupi. Jer ne treba žaliti na rođenom pretalentovanom detetu, zar ne? Ono što se ni inspekcija nije zapitala je, ko drži sve te kurseve? Ne, nisu u pitanju ljudi iz medija i modelinga, već, verovali ili ne, nešto stariji polaznici! Dakle, ako se neko od dece pokazao posebno nadareno, čim bi postao punoletan, dobio bi posao u svojoj školi. Ovo sa jedne strane jeste možda opravdano, ali, mogu li deca biti profesori deci?

I stižemo do glavnog dela. Ko iz ove škole snima reklame i radi revije? Pomenuta pevačeva kći, zatim deca prijatelja vlasnika škole, i naravno deca sponzora. Zaluta tu po koje ekstremno lepo dete iz naroda i to je to.

Idemo dalje. I oni su takođe lepili gradove Srbije svojim plakatima, obećavali deci maltene inostranu karijeru, a stvarnost je tužna kao i u prethodnom primeru. Pred svaku modnu manifestaciju koju radi ova kuća, telefoni vrište, a pozivi su upućeni od očajnih roditelja i dece koja padaju u fras: “Pa kako to, rekli ste da ćete nas zvati, uradili smo i fotografiije…” Izgleda da je malo teško nekima shvatiti kako stvari funkcionišu. Jedna žena je čak dolazila u agenciju i plakala, tvrdeći da je njena ćerkica zbog stresa dobila temperaturu i prima injekcije, samo zato što je nisu pozvali na kasting.

A koga oni zovu na kasting? Decu klijenata, sponzora, prijatelja kuće, i po koje vanredno lepo dete. Isto kao u prethodnom primeru. S tim što u ovim kućama rade jako zle tete. Vaša Sestra umalo nije zanemela kada je čula na kakav način se vrši selekcija. Tražili su klinca od 4 godine za neku reviju.

“Hm, ne, ne, i ti odpadaš… ne, ne možda… nećemo ni ovog, pederast je!”

Da li je moguće i da li je normalno za dete od 4 godine reći da je pederasto, i to samo zbog toga što ima plave oči i kosicu? Znači, na fotografiji se ne vide hod, glas i pokreti da bi se moglo nešto tako sramno zaključiti. I kako bi reagovali roditelji tog dečaka koji su silni novac dali na fotografije i članarinu? Uglavnom, reviju su radila odabrana deca i izgledalo je tragikomično. Par njih se zaplakalo nasred piste, tri mališana su projurila pravo u publiku, jedna devojčica se zakucala na pola puta i stajala tako dok je nisu bukvalno odneli.

E sad dolazimo do ključnog momenta ove priče. Nisu kriva deca, ona imaju prava da požele raznorazne gluposti. Krivi su roditelji. Naravno da svako misli kako ima prelepo, posebno i vanredno talentovano dete. Ali, nisu zaboga svi za modeling. Uzmimo slučaj dece dobrostojećih roditelja koja su se zakucala na pisti – ok, imaš novca, želiš da ga potrošiš na svoje dete, ali ako vidiš da ga manekenstvo ne zanima, zašto ga mučiš? Ili teži, slučaj roditelja koji upusuju decu po raznoraznim školama, a zatim doživljavaju stresove kad klinci ne prođu kasting?

Najveće stresove ovde proživljavaju deca – obećaš im ne znam ni ja šta, s druge strane očekivanja i nade roditelja, a na kraju jedno veliko ništa. I ko se tu na kraju oseća bezvredno?

Nisu sva deca lepa i fotogenična. Ako su dinamična, ne znači da su talentovana. Ako su glasni, ne mora da znači da im se smeše svetla kamera. I nije modeling jedini način da usmerite i motivišete svoje dete. Pogledajte sve te mnoge škole slikanja i crtanja, plesa, glume, recitovanja, mnogih sportova – i na taj način će biti viđena, uspešna i priznata (a i ne bi bilo zgoreg da se raspitate ko će da edukuje i usmerava vašu decu).

Uostalom, mnoge skandalozne stvari sa dečijim modelingom će tek da isplivaju na površinu.

Do sledećeg čitanja.


Sestra Slatka je alter-ego svih nas: zgranuta tračevima, na koje opet nije imuna, manipulacijom gledaocima i čitaocima i jeftinim senzacionalizmom. Dovoljno prisutna da čuje i vidi sve i elokventna da to sroči. Njena deviza i poruka čitaocima je: “Ako već ne možeš da pobegneš od plitkih tema, budi iznad njih”.

Editors choice