Eto zato. Sada kad nemate nikakvu potrebu, najzad ste prizvali nekoga ko je u stanju da vam oplemeni život, dodajući vašem integritetu svoj sopstveni. Ali, vi oklevate da ga pustite u svoj život. Ustručavate se, jer vam iskustvo govori da je povezivanje naporno i bolno.
Treba da upoznajete nekog novog, da se navikavate na njega i da se zbližavate, da dozvolite da vam postane važan, da razvijate svoj osećaj za njega, da se otvorite i postanete ranjivi. Opet. I uopšte niste sigurni da li to želite. I počinjete da se osećate nesigurno. Jer, ako propustite ono što vam se nudi, da li ćete postati samozadovoljna i samodovoljna čudakinja, čiji se osećaj normalnosti polako krivi i uvrće u iluziju koja joj služi da se odbrani i zadrži bedeme oko svoje tvrđave udobnosti i svega onoga što je tako lako i ugodno, kad si sam?
Ali ako dođete dotle, odgovori će vam se sami nametnuti, a izazovi koji su poremetili vašu udobnost, postaće avantura života u prihvatanju i potvrđivanju.
Aleksina Đorđević
