Skaradni egzibicionizam i prljava savest

Skaradni egzibicionizam i prljava savest

Kada je pre nekoliko godina Zoran Kesić u šali predložio rijaliti program “48 sati sahrana”, verovatno nije ni slutio da su ga pojedinci već davno prešišali, te da mašta ne poznaje granice. Ako se razvodite ili stajete na ludi kamen, umirete ili čekate dete, želite da pronađete srodnu dušu ili sanjate o tome da ukažete svetu (koga nije briga) kojoj veri, narodu ili zajednici pripadate, koje je vaše seksualno opredeljenje, kako mislite, kako izgleda vaša svakodnevica, koliko ste slobodoumni ili koliko ste dokoni – uvek možete da se prijavite za neki rijaliti.

Većina ljudi svoje apliciranje ili učestvovanje u ovakvom projektu obrazlaže činjenicom da želi da se druži (zašto jednostavno ne krenu na fudbal ili kuglanje?), ili da želi da stekne nova znanja (jesu li razmislili o biblioteci ili netu?), da upoznaju sebe (u 21. veku odlazak kod psihologa ne može biti bauk!) ili zbog novca (posao, loto, kredit?). Međutim, ja bih rekla da je razlog jasan – odlazak u ovakve TV formate čist je egzibicionizam, pa je želja za prikazivanjem sebe nadjačala svaki razlog protiv. Ipak, naglasila bih, ne možemo tek tako osuđivati ljude željne avanture.

120 Skaradni egzibicionizam i prljava savest

Raznovrsna paleta likova i situacija – od zabave do bizarnosti

Za početak valjalo bi napraviti razliku između podnošljivih koncepata rijaliti emisija i onih ekstremno imbecilnih za čije je postojanje nemoguće naći opravdanje. Koji su to programi postavili pitanja etičnosti, ljudskosti i normalnog razmišljanja?

1. “Interviews Before Execution”. U ovom formatu učesnici, nažalost, ne mogu dugo da uživaju u svojoj slavi. Reč je o TV rijalitiju koji prikazuje osuđenike na smrt u jednom kineskom zatvoru. Preko 40 miliona gledalaca prati priče, kajanja, preklinjanja, stanja rezignacije, besa, tuge, samosažaljenja, a emisija se završava pogubljenjem zločinaca. Mi se samo nadamo da ljudi neće praktikovati ovaj put za sticanje popularnosti.

2. “The Big Donor Show” emitovao se u Holandiji, glavna učesnica bila je smrtno bolesna, a u toku trajanja emisije imala je zadatak da odabere idealnog kandidata kojem će pokloniti bubreg. Da li je ovde reč o trgovini ljudskim organima ili o legalnom donatorstvu?

3. “Toddlers and Tiaras” jeziva je emisija koja je zamišljena kao svojevrstan izbor za mis. Međutim, glavne kandidatkinje najčešće su devojčice između tri godine i šest godina, njima se stavljaju umeci za kosu, veštački nokti, teška šminka, veštački zubi, potamnjuje im se ten i oblače ih u provokativnu odeću. Rezultat je predvidiv – devojčice izgledaju krajnje neprikladno.

4. “Who Wants to Marry a U.S. Citizen?” prikazuje Amerikanku koja se viđa sa nekoliko ilegalnih stanovnika zemlje. Najšarmantniji od njih postaje njen zakonski suprug, a samim tim dobija pravo da ostane u obećanoj zemlji. Tužno je što je ovo za njih zaista idealno venčanje.

5. Lari Ramos Gomez (Larry Ramos Gomez) pati od specifičnog poremećaja – lice mu je potpuno prekriveno dlakom. On je ujedno i glavna zvezda rijaliti programa “Wolfboy: Divorced and Looking for Love”, u kojem on pokušava da pronađe srodnu dušu. Gde je osećaj etičnosti kod producenata koji su čoveku dali medijski prostor samo zato što liči na vukodlaka?

6. Učesnici u rijalitiju “Who is Your Daddy?” jesu usvojena deca koja između nekoliko kandidata biraju svog biološkog oca. Ukoliko uspeju da odaberu “pravog”, dobijaju novac, a u suprotnom, “lažni” tata zadržava novčanu nagradu. Ova u potpunosti začuđujuća emisija kosi se sa svim moralnim normama, a stres, poniženje i pritisak govore da su pojedinci izgubili meru i osećaj za druge.

U eri rijalitija bačena je rukavica, sada se međusobno utrkuju ko će biti skandalozniji, beskrupulozniji, suroviji, pa smo tako pratili život pande, gledali kako se mlade bore za operaciju da bi došle do savršenog izgleda za sopstveno venčanje, emitovali su nam ljude koji se odvikavaju od bolesti zavisnosti, upoznali smo porodicu koja živi u poligamiji i susretali mnoge druge stravične strukture. Tako da nam Veliki bratovi, farme, dvorovi, menjanje žena, dece, grada za selo, starog za novo dođu kao naučno-obrazovni programi. Zato, bolje da ne osuđujemo ove naše domaće, sirotinjske pokušaje da šokiramo javnost, jer po kreativnosti i inventivnim realizacijama, hvala sudbini, daleko smo mi od tog bogatog i ludog sveta.


Nataša Delač voli ljude, smeh do suza, igranje igrica i prvu jutarnju kafu. Za nju, najlepši je osećaj kada prvi put u godini vidi more. Obožava putovanja, čaroliju i čuda.