“Jesi li ti ljuta nešto? :(”

“Ne, što?”

“Pa nisi stavila smajli, je l’ te smaram? :/”

“O Bože… ne.”

“Ok ne moraš da budeš ironična :P”

“Nisam ironična! Evo ti smajli  :)”

You are offline now.

Internet govor bez upotrebe smajlija smatra se strogo zvaničnim, prepotentnim i ponekad uvredljivim. Konotacije izgovorenih rečenica se gledaju samo i isključivo kroz upotrebu smajlija, pa tako dve naizgled iste rečenice “Ugojila si se” i “Ugojila si se :P” imaju apsolutno različito značenje. Prva će vas uvrediti i usled nedostatka propratnog emotikona naterati da se uznemirite i naljutite. Druga će vas ipak samo pecnuti, jer će plez ublažiti istinitost ove tvrdnje. Da li je šala ili istina – nije bitno. Tu je plez koji kao da poručuje “pređi preko ovoga”, a verovatno će u narednih par redova dobiti i propratnu kolekciju plezova kombinovanih sa kezičinom “:D”.

U prilog činjenici da su emotikoni novo pismo današnjice govori i poruka koja je na Facebook chat-u stigla jednoj mojoj prijateljici: „Hoćemo da se jeb… večeras :D“. Pre će se slagati crveno i roze nego ovo pitanje i emotikon. Nemam nameru da govorim o činjenici da se ovako nešto uopšte i izgovorilo, tačnije napisalo na Facebook-u. Ako je ON dovoljno herca imao da to uradi, onda je svu tu direktnost mogao bar propratiti namigom “;)”. Ne, on je ipak stavio onog kezavog :D, razmišljajući u pravcu da ako se uvredi  kezavi “:D” može da bude kec u rukavu na koji bi se izvukao i okrenuo sve na šalu. A psihologija ličnosti kezavog nam kaže da je to neko ko je verovatno samo u virtuelnom svetu hrabar. Ok, to nije realanost što znači da ni TI nisi pravi muškarac. Remove from friends.

Pre neki dan kada su mi se greškom otvorile i postale online sve moguće liste prijatelja, odmah se ubacila i ona. Ou nou. “Nisi me zvala juče xD” …. “Zaboravila sam, izvini stvarno.” …. “A N. sigurno nisi zaboravila da okreneš xD” . “xD” smajli ovde zapravo prikriva prebacivanje i ljutnju. Zašto ga onda kucaš? Fazon nemoj molim te da se ljutiš što se ljutim na tebe? Iako mi se nije viđala tih dana volela bih da sam joj mogla videti “xD lice” dok ova pitanja uživo izgovara. Aj da se kladimo da ga ne bih videla? Kako bi xD lice uopšte i izgledalo uživo? Options/Go offline.

Ah, malo je falilo da počnem za zaključcima pre nego se setih šmekera. Jednom je izjavio da svoje dopisivanje sa ribama deli na dve vrste smajlija. One prema kojima je fin ali su mu izrazito ružne, te im u izuzetno retkim prilikama dopisivanja udeli tek pokoji bedni “:)”, i na one druge kojima namigom nagoveštava da tu nečega može biti. “Šta ima? ;)”, “Izlaziš negde večeras? ;)”, ukoliko ne bi dobio odgovor u roku od pet minuta onda za svaki slučaj izbaci još jedan namig, a kada shvati da bi u stvarnom razgovoru konstantno namigivanje bilo presmešno, onda krajnje uvređeno devojke koje su ga iskulirale prebacuje u grupu onih što jedva i dobiju smajli. Omg, što je najgore čoveku je lepo u svom emotikonskom svetu. Hide all from…

Shvatih ja nešto očigledno, smajli je maska. Jedna onako baš jeftina i prozirna maska. Emotikoni postaju šabloni po kojima se odvija jedan internet razgovor. U internet trenucima oslikanim malim žutim licima, ne možemo pročitati pravo stanje stvari. „Kako si?“, „Evo nije loše :)“… Dešavalo bi se da su suze iz stvarnog života u virtuelnom bivale oslikane svim vrstama najnasmejanijih smajlija. Prodavanje smajli magle i nije neki biznis, odmah da vam kažem.

Nisam hejter, već sam ozbiljno počela da proučavam fenomen emotikona i njihovu verodostojnost. Količina internet pozitivnosti i optimizma je postala previše dobra da bi bila istinita. Verovatno sam i ja sama ponekad emotikonski licemer. Ali ako je virtuelni svet jedna laž, što i jeste, onda su emotikoni jezik te laži. Nisam nesrećna, nisam prepotentna, nisam hladna, nisam jezički neizražajna ako u virtuelnom svetu živim bez “xD, :/, ;), :D” lica. Valjda sam samo virtuelno nema. Zasmeta mi to ponekad, pa ugasim komp. Onda shvatim da u stvarnom životu imam sva emotikonska lica, a moja mimika oslikava jedno veliko xD. Srećna sam zbog toga. Smej se, smej, uvek se smej…


Tara Tomović je studentkinja novinarstva i najveći beogradski hedonista. Optimistična plavuša koja jedino zaljubljenost u Anthony Kiedisa nije prerasla. Totalno drugačija od drugih. Moto: “Energy flows where your attention goes.”

Editors choice