Um je lukav. Kad vam treba opravdanje, zato što hoćete da se izvučete, a da slažete sebe da se ne izvlačite, ono iskoči kao zec iz šešira. I kad treba da se opravdate pred sobom za nešto što ste već uradili, a nije trebalo i ne osećate se dobro i naravno, uopšte ne želite da se suočavate sa tim da ste pogrešili, eto njega, velikog mađioničara, da vam predloži kako da prevarite sebe. Sva opravdanja su izvikana, potrošena i milion puta zloupotrebljena, ali i dalje posežemo za njima.

Trenutno se bavim drugim stvarima

Što je verovatno istina. Samo, da li se baš stalno, sa tolikom pažnjom bavite tim drugim stvarima, koje vas okupiraju toliko da uopšte ne stižete ni da mislite na nešto drugo? Ima i takvih perioda, istina je. Zato je ovo opravdanje tako efikasno, što se oslanja na istinu.

Ali, verovatno je istinitije da vam se uopšte ne radi nešto drugo, da vas prokleto mrzi ili da sumnjate u svoje sposobnosti, pa se ne usuđujete ni da se okušate.

Ako priznamo sebi da smo lenji, ili nesigurni, bilo bi konstruktivno da pronađemo nešto što nas zanima i u čemu smo dobri. Jer niko nije lenj sve vreme, niti može dugo da bude nesiguran, ako radi nešto što mu dobro ide.

Nemam vremena

I to je dovoljno blizu istine. Ali ako ne možete da pronađete vreme da odete na masažu, ili depilaciju, ili da izađete sa društvom, organizujte se bolje. Sigurno ste svesni koliko vremena dnevno trošite na ispijanje kafe, jer je to vaš ritual, na surfovanje internetom, jer vas to opušta, na gledanje serija ili razvlačenje po kući, jer vam je baš prijatno da ste opušteni i ne morate ništa. Možete da se izvlačite pred drugima kako nemate vremena, ali glupo je lagati sebe.

Iako nemam vremena bolje zvuči od nemarna sam, zapustila sam se, izolovala sam se, dosadno mi je, dužni ste da znate šta je prava istina.

A1 Smišljanje opravdanja – zloupotreba mozgaSutra ću

Ali sutra isto neću imati vremena. Tako da sam jedno opravdanje pojačala drugim. Mora da imam užasan otpor prema tome što treba da uradim, pa sam spremna da ga odlažem beskonačno. Tojest, da se nadam da će se moji izgledi protezati unedogled. Ali, uzalud se nadam. Jednom ću morati da odem kod lekara, da počnem da vežbam i držim dijetu, a možda je bolje da ne čekam da me na to natera to što se suviše loše osećam i što sam dotakla dno beskonačnih opravdanja.

Zašto da se trudim, kad nema rezultata

Malodušnost je odličan saveznik odustajanju i prava podrška neuspehu. Ne može biti istina da se u nečemu trudite, a nema rezultata. Možda smatrate da se trudite, ali radite ofrlje i pogrešno, jer uopšte i nemate volje da se time bavite. Možda je to u čemu se trudite proces, koji zahteva vreme, a vi nemate strpljenja da isterate stvar do kraja. Možda ste unapred smislili da ćete propasti, jer vam je potrebno da sažaljevate sebe ili da dokažete sebi da niste sposobni i da se ratosiljate preuzimanja odgovornosti. Opasna je malodušnost.

A ako se stvarno trudite, a rezultati izostaju, onda u nekom trenutku shvatite da ste dali sve od sebe i povučete se – i to je rezultat, shvatili ste nešto i savest vam je čista. Ne treba vam opravdanje.

Jednom, k’o nijednom

Danas ću da preskočim dijetu, nije mi nešto dobro. I to je samo danas, ne računa se.

Pa šta ako sam se kresnula sa tim bezveznjakovićem, to je jednom i nikad više. Kao da nije ni bilo.

Samo jednu cigaretu ću da zapalim. To se ne računa, kad deset dana nisam pušila uopšte.

Samo jedno pićence, neću ni da ga osetim.

Ovo je opravdanje za povlađivanje svojim slabostima.

Probajte da ga primenite na neuspešne pokušaje, kako biste održali upornost i nameru, čisto da zbunite um.

Izvor fotografija: retailernowmag.com, donpower.me


Aleksina Đorđević

Editors choice