Kada bi se oformio žiri koji bi birao lepoticu zime, jednoglasno bi nominovao pahuljicu kao mis vode u čvrstom stanju. U želji da što duže uživamo u njenoj lepoti dok je čuvamo na rubu šala ili na vrhovima rukavica, ona iščezne od toplote našeg daha ili se misteriozno utopi u vunu. Njenu velelepnost najbolje opisuje fizika.

Slika 166 Snimi ovo: Zanimljive činjenice o pahuljicama

Kao od najtanjeg stakla

– Kada nastanu, sve pahulje su iste. Postaju drugčije jedna od druge, tek onda kada se upute ka tlu. Vetar ih formira, a transformacija oblika traje sve dok ne “dodirnu” površinu.

– Kristali snega imaju uvek šestostranu simetriju. Najređi su dvanaestosimetrični koji imaju najnepravilniji i najčudniji izgled.

Slika 252 Snimi ovo: Zanimljive činjenice o pahuljicama

Po pravilu su nepravilne

– Sneg je mineral, isto kao i dijamant i so.

– Kristal snega može biti 50 puta širi nego što je “debeo”.

– U sredini svakog kristala nalazi se čestica prašine, koja može da bude od vulkanskog pepela do čestice iz svemira.

– Sneg koji je tek pao je 90-95 odsto ispunjen vazduhom i dobar je izolator.

Slika 342 Snimi ovo: Zanimljive činjenice o pahuljicama

Poput zaleđenog lista čiji je hlorofil oduvao vetar

– Snežna oluja sa vidljivom munjom je retka. Neki naučnici smatraju da munju proizvodi sneg koji je van domašaja oka. Kristali leda se sudaraju u oblacima i stvaraju elektricitet.

– Prema “Ginisovoj knjizi rekorda” najveća pahuljica je pala 1887. godine u Fort Keogu u Montani, i bila je veličine 38 centimetara.

– Sneg ponekad može biti crven, žut ili crn, verovatno zbog mešanja sa polenom ili prašinom.

– Ako vas egzotičan izgled crvenog snega namami da ga okusite, nemojte to raditi. Iako miriše na lubenicu, miris i boja potiču od posebne vrste alge, koja živi u ledu.

– Najbelje mesto na svetu je, osim na polovima, Valdez na Aljasci. Tamo u proseku padne 828 centimetara snega svake godine.

Slika 433 Snimi ovo: Zanimljive činjenice o pahuljicama

Jedine iglice koje ne mogu da ubodu

– Na polovima u stvari i ne pada puno snega, već je to uglavnom stari sneg koji je podignut i nošen vetrom.

– Na Antarktiku, čvrst i ravan sneg reflektuje zvučne talase i prenosi ih kilometrima daleko.

– Rene Dekart (René Descartes) se čak bavio i proučavanjem pahuljica! U knjizi “Meteori” (Les Météores) 1635. godine dao je precizan opis morfologije kristala snega, koje je posmatrao golim okom. Zaključio je da tako nešto precizno, čovek ne može da stvori.

– Prvi čovek koji se posvetio fotografisanju pahuljica bio je Vilson A. Bentli (Wilson A. Bently). Počeo je 1885, a završio 1931. godine kada objavljuje katalog “Snežni kristali” sa 2,000 uslikanih pahulja. Inače, napravio je 6,000 snimkova.

Slika 529 Snimi ovo: Zanimljive činjenice o pahuljicama

Prvi blic koji je obasjao sneg

– Japanski naučnik Ukičiro Nakaja (Ukichiro Nakaya) je prvi posmatrao i proučavao pahuljice sa fizičkog aspekta. Svrstao ih je u 40 kategorija. Takođe, je prvak u tome što je uspeo da proizvede veštačke kristale snega u raznim uslovima.

Slika 625 Snimi ovo: Zanimljive činjenice o pahuljicama

Muzej snega u japanskom gradu Kaga

– Previše snega može da izludi čoveka. To oboljenje se naziva arktik histerijom, koja se uglavnom vezuje za ljude koji naseljavaju polarne krajeve. Izaziva niz simptoma, među kojima su i eholalija – besmisleno ponavljanje reči koje su oboleli načuli ili im se učinilo da su čuli, kao i trčanje po snegu potpuno goli.

– Ne verujte urbanoj legendi da Eskimi imaju stotine naziva za sneg. Lingvisti kažu da oni imaju mnogo različitih dijalekata i mnogo načina na koji tumače reči, pa bi se to moglo uporediti sa brojem reči za “ljubav” kod svih Evropljana.

Prethodne tekstove iz serijala “Snimi ovo” možete pročitati ovde.


ApoMaja – Piši kao što osećaš, govori kako misliš i ureži osmeh u svoj duh.

Editors choice