Poklonici zimskih sportova čine jednu posebnu podkulturu ljudi. Neko ko nije stao na skije ili snowboard, osetio pod sobom tu jedinstvenost slobode kretanja i gledao u beli pejzaž ispred sebe, sigurno ne može da razume. Ne može da razume zbog čega se mlataramo po nekoj planini na -10, magla je i pada sneg. Nepojmljivo mu je i davanje svih tih para na opremu. A definitivno mu je nejasan mentalni sklop one vrste ljudi koja napusti fakultet, devojku, porodicu i prijatelje na nekoliko meseci i ode na planinu da radi iza nekog šanka, u razmenu za smeštaj i ski pass.

Desetak dana dok sam na planini se, zbog posledice konstantnog inhalarinja savršeno svežeg vazduha, uvek budim potpuno svež i odmoran nakon samo nekoliko sati spavanja. I ponovo ustajem posle pada jer probam novu tehniku i razmišljam kako je samo dobro projektovan gluteus maximus. Sedim u majici na snegu sa limenkom u jednoj, i užinom u drugoj ruci i crnim mega brzo. Ti dani me potpuno osveže, resetuju i regenerišu.

Destinacija ove godine je bila Bansko. Preporuka je odlazak kolima, jer tako štedite – kolena, živce, i nekoliko sati koje gubite u putu autobusom. Za mene, koji sam dugo zimovao na Kopaoniku, bilo je neobično što se samo mesto Bansko, na malih 900m nadmorske visine, nalazi u potpunosti van ski centra. Oko hotela nije bilo ni trunke snega, što je delovalo prilično obeshrabrujuće. Ali već prva vožnja gondolom u trajanju od dobrih pola sata, je razvejala sve moje sumnje. Izlazak na minus, okružen snegom i obroncima vrha Todorka, stupio sam punih pluća na plato Banderishka Poliana. Sa ovog mesta, na visini od 1500m, kreću ski liftovi dalje ka vrhu. Mi smo imali tu nesreću da zabodemo smenu pre svetskog ski kupa u super kombinovanom i slalomu, koji se održavao 26. i 27. marta, pa je nekoliko jako zanimljivih staza bilo zatvoreno. Među njima i popularna Tomba, nazvana po čuvenom Albertu Tombi, na kojoj se održavalo takmičenje u slalomu. Žičare vode najviše do 2600m, u samom podnožiju Todorke, odakle, kada je vedro, puca fenomenalan pogled na okolni planinski masiv. Posle celodnevnog skijanja, nenaviknuti na duge staze, koristili smo saunu, bazen i parno kupatilo, koji su nam bili u potpunosti na raspolaganju u hotelu. A to je stvarno posebna vrsta uživanja.

U nastavku su slike kojima vam prenosimo delić atmosfere i stil ljudi koje smo sretali na stazama. Iza objektiva je Nemanja Obradović. http://www.flickr.com/photos/nemanja_obradovic/

Ja sam pričao, a on je slikao. Uživajte.

DSC 00133 Snow chic: Bansko (part 1) DSC 00242 Snow chic: Bansko (part 1) DSC 00282 Snow chic: Bansko (part 1) DSC 00322 Snow chic: Bansko (part 1) DSC 00891 Snow chic: Bansko (part 1) DSC 0016 Snow chic: Bansko (part 1)
Miloš Marković – Filmofil. Gastronom. Zaljubljenik u fotografiju, sneg i besmislene rasprave do kasno u noć. Nema strpljenja za glupost. Voli da se smeje. Obožava kada devojke primete da ima retko maslinasto zelene oči. Neizlečivi romantik. U pokušaju da odraste.

Editors choice