Koliko puta vam se desilo da slušate nekoga dok govori besmislice toliko samouvereno i hladno da vam obrazi pocrvene u trenutku. Ni krivi ni dužni budete primorani da slušate državne službenike, na primer, kako govore o korupciji ili sveštenike kako govore o bogu. Ne znam za vas ali meni se u tim trenucima javlja osećaj zvani sramota na tudj red.

E, pa ovaj tekst neće govoriti o manipulantima tako visokog kalibra niti o mlaćenju prazne slame na tako visokom nivou. Spustiću se malo medju ovaj domaći VIP plebs kako bih razmotrila za vas termin sramota na tudj red u praksi.

Na osnovu površne analize slučajnih uzoraka izjava, intervjua, gostovanja u emisijama kolažnog tipa i slično raznih VIP persona estradnoga neba srpskog a na koje smo svi manje više primorani, što iz grešnog zadovoljstva, što iz čistog mazohizma, a što iz realne nužde, jer činjenica da se takve besmislice po Marfijevom zakonu zaista ne mogu izbeći, napravila sam neku vrstu popisa besmislica od kojih mi se javlja sntr osećaj.

Mršava kao dečak sindrom

Glasi otprilike ovako: Kao mala, mrzela sam da jedem. Bila sam jedna od onih devojčica sa koščatim kolenima i upalim obrazima. Dodajte tome samo kikice i pegice i dobićete pravu malu Saru Kej koja je iz nekog raloga izrasla u drusnu Zvezdu Granda ili neku celulitavu urbanu trendseterku koja danas najviše nalikuje eksponatu iz Madame Tussauds-a. Naravno ne sporim postojanje ovakvih devojčica ali ako malo bolje obratite pažnju doći ćemo do logičkog silogizma koji kaže, sve mršave su postale face.

Nestašno detinjstvo i neprekidna igra sa dečacima

Ovo je verovatno poznato i manje upućenima. Još niti jednom nisam čula neku VIP žensku da nije ispričala priču o tome kako je stalno, ali staaalno u detinjstvu igrala sa dečacima fudbal, kako se verala po drveću, čačkala tatina kola, a one što teže biti sasvim kul ispričaće i poneku anegdotu kako su bile prgave i rade da se potuku braneći svoje stavove. U principu nijedna nije volela barbike, nije se igrala mame ili nedajbože zamišljala svoje venčanje (takve valjda nisu postale poznate baš zato). I dan danas one misle da su muškarci mnogo bolji prijatelji i svakako veruju u muško-ženska prijateljstva (govore to kao da su izmislile sijalicu).

Ne vodi računa o ishrani

Jedna od onih što su mnogo više bile u modi do pre 5-6 godina. Tad su se iznemogle, izgladnele zvezde klele u sve da je njihovih 45 kilograma posledica čiste genetike i da su do toga došle bez ikakvih iscrpljujućih dijeta i vežbanja. Naglasak je bio na opuštenom načinu života i bogomdanoj vitkosti. Iako im suze kreću na oči, a bale na usta, kad vide bilo kakav ugljeni hidrat (jerbo isti okusile nisu deceniju), tvrdile bi da vole da krkaju sarmu sa pavlakom i domaćim lepinjama i to posle 10 uveče bez frke. Danas je doduše ovo u većini slučajeva obrnulo pa smo primorani da slušamo dnevne dijetalne menije (ali i to je bolje, da ne budem baš najgora hejterica).

Veliki štereber-izjava

Šta god radila, ja sam oduvek bila veliki štreber. Za nastup u Cirihu se pripremam nedeljama. Nosim tačan spisak potrepština u šoping i svakako znam sve sto je Cavalli izbacio u poslednjoj kolekciji, napamet.

I sve tako štreberka do štreberke (izgleda smo bili žrtve stereotipa zamišljajući štreberke kao učenju i diplomama naklonjene pojedinke). Pa ako ste tolike štreberke, mislim se nešto, ako ste bile najveći potencijali svojih osnovnih i srednjih škola što se ne dadoste na nauku nego odabraste da pevate pod šatrom i/ ili da se bez zanimanja vučete po beogradskim koktelima i da crvenite svaki put kad neko pomene ‘’elitnu prostituciju’’ .

Nedostatak slobodnog vremena

Ovo je jedna unisex floskula. Kao mala mislila sam da čim se pojaviš na televiziji moraš prvo da kažeš da nemaš ni malo slobodnog vremena. Nebitno je dal si zvezda rijalitija ili olinjali zabavnjak, vlasnik jednog pop hita sa kraja osamdesetih sa reputacijom švalera i večitog neženje. Kao odgovor na Nedostatak slobodnog vremena pojavilo se i ono čuveno punjenje baterija koje je pinkprvastoryglorija jezikom govoreći jedini lek.

Deca su mi sve

Mislim da će biti dovoljno.


Aleksandra Mićić veseli mrgud koji budalaštinama vazda teži, a ponekad i nešto mudro stvori.

Editors choice