U ”generaciji blogera iz fotelje” zatrpani smo beskonačnim kritikama, kukanjima i pesimističnim tekstovima o našoj stvarnosti. Pod uticajem te gomile ljudi bez konstruktivnih ideja i/ili volje za činjenjem nečeg lepog i dobrog, često nismo u stanju da primetimo uspehe koje naši sunarodnici postižu na internacionalnom nivou.

Upravo ti uspesi trebalo bi da nam pošalju poruku kako talenat i umetnost nemaju adresu, kako su to vanvremenski i vanprostorni pojmovi, kao i kako uvek postoji ono dobro, kvalitetno i originalno, i da je jedino potrebno potruditi se i pronaći ga u moru šunda i jednoličnosti.

Upoznajte se sa četvoro ljudi srpskog porekla koji su, u različitim oblastima dizajna, ostvarili zapažen uspeh i stekli cenjenu poziciju na međunarodnoj sceni.

Industrijski dizajn: Marko Luković

marko1 Srbi+Dizajn

2000. godine, kompanija Peugeot je započela niz takmičenja za dizajn automobila, a prva tema (za 2000/2001) bila je ”2020”, odnosno dizajn automobila u 2020. godini.

Prvu nagradu na ovom takmičenju, na koje je pristiglo hiljade radova iz čitavog sveta, osvojio je tada 23-ogodišnji Marko Luković, student industrijskog dizajna na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, na kome danas predaje.

Njegov dizajn za Peugeot Moonster bio je inspirisan automobilima sa početka dvadesetog veka, a veliki uticaj na dizajn je imala i priroda, posebno delfini. Spoljašnjost automobila prekrivena je aluminijumom, dajući mu tako futuristički izgled, a na površini se nalaze i fotoreceptori koji omogućavaju da automobil funkcioniše u harmoniji sa okruženjem.

Marko Luković Moonster-a naziva novim tipom zabavnog, urbanog vozila revolucionarnog oblika i karakteristika – točkovi na visini od 90cm koji izgledaju kao životinjske noge i džojstik sličan avionskom umesto volana.

U prirodnoj veličini, Moonster je prvi put predstavljen javnosti 2001. na Sajmu automobila u Frankfurtu, a i danas je izložen u The Peugeot-Sochaux Museum of Adventure u Francuskoj.

Nakon osvajanja Pežoove nagrade, Marko je započeo doktorsku tezu na temu dizajna enterijera Moonster-a. Izlagao je širom sveta, osvajao još mnogo nagrada za industrijski dizajn (od kojih su neke direktno vezane za ovo vozilo), dobio je stipendiju Vlade Srbije i italijanskog Ministarstva spoljnih poslova, a kontaktirali su ga mnogi svetski univerziteti i kompanije.

marko2 Srbi+Dizajn

Grafički dizajn: Mirko Ilić

mirko11 Srbi+Dizajn

Mirko Ilić je rođen u Bijeljini. Završio je Školu primjenjenih umjetnosti u Zagrebu, radio kao urednik stripa u “Poletu”, osnivač je grupe Novi kvadrat, ilustrator je, dizajner. Od 1986. godine živi u Americi. Njegovi radovi su nagrađivani i deo su stalnih postavki u muzejima. Počeo je da objavljuje ilustracije i stripove u 1973, a kasnije, kada je osnovao neformalnu organizaciju autora stripa Novi Kvadrat, bavio se i dizajnom omota za ploče popularnih jugoslovenskih bendova, kao što su Bijelo dugme, U škripcu, Prljavo kazalište, BOA, Parlament.

mirko3 Srbi+Dizajn

1986, nakon nekoliko godina rada za veće evropske časopise, napušta tadašnju Jugoslaviju i odlazi u Ameriku. On kaže: ”Otišao sam u Ameriku zato što nisam htio biti gastarbajter. Ja sam dosta radio u Evropi i svuda sam bio gastarbajter. Onda sam rekao – ako ću negdje počet’ ispočetka, onda ću u Americi, jer tamo nemaju gastarbajtere.” U zemlju za koju kaže da je puna ljudi spremnih da pomognu i uživaju u tuđem uspehu, otišao je sa $1500 i bez predstave o tome šta bi tamo mogao da radi. Ali, sreća prati hrabre, tako da je već za manje od nedelju dana po dolasku radio naslovnu stranu magazina ”Time”, a zatim i ”New York Times”.

Od tada, uspešno stvara ilustracije, naslovne strane, logoe i reklame, a sa grafičkim dizajnerima Stivenom Helerom i Miltonom Glejzerom objavljuje nekoliko knjiga o dizajnu.

Svojim najvećim uspehom Mirko Ilić ne smatra ni logoe koje je radio za mnogobrojne firme, ni naslovne strane svetskih časopisa, ni špicu koju je dizajnirao za film ’’You’ve Got Mail’’, već to što njegovu ilustraciju za naslovnicu kanadskog ”Time” magazina ne kvari nikakav tekst. Tema tog broja bio je englesko-francuski sukob u Kanadi. Urednici su želeli da naslov stave na engleskom, ali ih je Mirko upozorio da bi to značilo da staju na stranu Engleza. Kada su predložili dvojezični naslov on je rekao: ”Čekajte, kad sljedeći put budu Kinezi na naslovnoj, isto bi trebalo na oba jezika.” ”Zaboravi naslov”, rekli su.

mirko21 Srbi+Dizajn

Arhitektura: Ivan Antić

ivan1 Srbi+Dizajn

Ivan Antić je bio jedno od najvećih imena srpske i jugoslovenske arhitekture. Bio je član SANU, a njegovi projekti su umetnička dela moderne arhitekture u Srbiji. Dva najpoznatija objekta koja je projektovao ovaj arhitekta su, verovatno, Muzej savremene umetnosti u Beogradu i sportsko-rekreativni centar 25. maj.

MSU, osnovan 1958, a danas pod renovacijom, u vreme izgradnje predstavljao je pravu revoluciju u arhitekturi Jugoslavije. Nalazi se na levoj obali Save, preko puta Kalemegdana i svrstava se u najzanimljivije primere muzejske arhitekture u svetu. Osnovni oblik zgrade je oblik kristala sačinjenog od šest kubičnih tela sasečenih ćoškova, obloženih belim mermerom i staklom. Zgrada Muzeja proglašena je za “kulturno dobro” 1987. godine i podleže zaštiti Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda.

ivan2 Srbi+Dizajn

Sportsko-rekreativni centar 25. maj projektovan je 1970-ih na vrlo neobičan i hrabar način – što je u to vreme moglo da pođe za rukom jedino uglednom, nagrađivanom i međunarodno afirmisanom arhitekti, kao što je bio Ivan Antić. Ovaj objekat je izgrađen za godinu dana, a sadržao je restoran i nekoliko bazena, jer je projektovan za potrebe Svetskog prvenstva u plivanju. 2009, Đorđe Stojanović i Vladimir Pavlović iz arhitektonskog studija 4od7 Arhitektura su redizajnirali Dunavski cvet, deo SRC, promenivši mu i namenu – od tada, u toj zgradi se nalazi Sky Wellness Centar.

ivan3 Srbi+Dizajn ivan4 Srbi+Dizajn

Osim ova dva objekta, još mnogi primeri moderne arhitekture Ivana Antića krase gradove bivše Jugoslavije, kao npr. Muzej žrtava genocida u Kragujevcu, SC Pinki u Zemunu, Plivački kompleks Poljud, Split, Poslovni centar Jugopetrol na Novom Beogradu…

Moda: Ana Šekularac

ana sekularac 01 Srbi+Dizajn

Ana Šekularac je rođena u Londonu, a detinjstvo je provela i u još tri grada: Stokholmu, Milanu i Beogradu. 1993. počela je da radi kao manekenka, a master iz modnog dizajna dobila je od prestižnog Instituta Marangoni i izabrana je da dizajnira Young generation revije na Milanskoj nedelji mode. U Milanu je radila kao asistent urednika ’’Cosmopolitan’’-a, a zatim se vratila u London, gde je radila u modnoj redakciji The Daily Telegraph i završila studije na London College of Fashion. Svoj brend je lansirala 2005. u Beogradu revijom kojoj su prisustvovale mnoge poznate ličnosti, princeza Jelisaveta Karađorđević i britanski ambasador.

Februara 2007. je učestvovala na Londonskoj nedelji mode, a o njenoj reviji pisali su vogue.co.uk, glamour.co.uk, Daily Mail, The Telegraph, Stella Magazine, Flux, Grazia, 156fashion.com i Vogue UK (štampano izdanje). Nakon toga, svi veći modni časopisi pisali su o ovoj srpskoj dizajnerki. Među poznatim ličnostima Ana ima mnogo fanova, kao što su Rošin Marfi, Margo Stili i neprikosnovena kraljica stila Viktorija Bekam, koja je više puta viđena u modelima talentovane dizajnerke.

ana2 Srbi+Dizajn
Uroš Pajović voli lepe stvari i lepe ljude. Pogled na svet i odnos prema drugima deli sa dr Hausom. “I am not settling for anything less than everything.”

Editors choice