“Prateći svetlost napustili smo Stari svet”. Sa sigurnošću se može tvrditi da smo sa pojavom Kristofera Kolumba (Christopher Columbus) uplovili u Novi svet. Međutim, neće svi reći i u bolji. Naime, neki ga hvale jer je spojio Evropu i Ameriku, ali domorodačko stanovništvo njega i njegovo otkriće vezuje za robovlasništvo, nestanak pojedinih kulturoloških i bioloških već utemeljenih kultura i naroda. I nakon više od 500 godina od njegovog rođenja, istoričari ne mogu pouzdano da tvrde ko je on, zašto baš on, i koji su mu bili ciljevi.

Većina njih slaže se sa tim da je rođen u Đenovi 1451. godine, ali postoje i oni koji misle da je rođen u Portugalu u jevrejskoj porodici, te da je svoju veroispovest krio zbog španske inkvizicije. Neki se neće složiti ni sa prvom ni sa drugom pretpostavkom, već sa trećom, da je rođen u katalonskoj plemićkoj porodici. Pošto se sa sigurnošću ne može svedočiti o njegovom poreklu, u osnovi mi ne poznajemo njega, jer ne poznajemo njegovo mesto porekla.

Sledeća stavka u njegovoj biografiji jeste da je četiri puta plovio sa namerom da dođe do Indije. Umro je sa uverenjem da je otkrio Indiju, što nije bilo tačno. O čemu se tu zapravo radi?
Pojedinci za Kolumba tvrde da je bio mason i dvostruki agent, radeći i za Špance i za Portugalce. Neki pak smatraju da je hrišćanstvo i njegovo širenje bilo glavni pokretač njegovih poduhvata. Sajt estudiolationo.org tvrdi da hrišćanstvo jeste bilo jedan od motiva, ali nikako ne glavni. Osnovni motiv bio je ekonomski, jer je trebalo pronaći put do Indije zbog trgovine.

Za Kolumba se takođe tvdi da je prvi otkrio Ameriku, što nije u potpunosti tačno. Naime, prvi Evropljani koji su je otkrili bili su Norvežani, predvođeni Islanđaninom Lajfom Eriksonom (Lief Ericson). Ono što je pouzdano jeste da je Kolumbo tvrdio da je zemlja okrugla, iako u to vreme nisu svi verovali u to. Tvrdio je i da je Zemlja najviše sastavljena od tla, što se pokazalo kao netačno. U svakom slučaju, njemu treba odati priznanje jer je intenzivirao kontakte između Evrope i Amerike. Zbog njega sada u Americi postoje konji, ovce, krave, koze i još dosta toga što je uvezeno iz Evrope u Ameriku. Iz Amerike smo dobili kukuruz, duvan, krompir itd. Njegovim poduhvatima započet je proces španske kolonijalizacije, koja je predstavljala početak evropske kolonijalizacije Novog sveta.

slika 1 kk Srećan rođendan, Christopher Columbus!

"Nikada ne možete preći okean ako nemate hrabrosti da iz vida izgubite obalu"

Prvo putovanje (avgust 1492 – mart 1493)

Iz luke Palos krenuli su Kolumbo, kapetan “Santa Marije”, i dvojica braće Pinson, Martin Alonso (Martin Alonso Pinson), kapetan “Pinte” i Visente Janes (Visente Janes Pinson), kapetan “Ninje”. Plovidba na nepoznatom Atlantskom okeanu bila je duga i mučna, prožeta svađama. Međutim, kada je mornar po imenu Rodrigo de Trijana (Rodrigo de Triana) ugledao kopno, razmirice su prestale. Kolumbo je to ostrvo nazvao San Salvador – Sveti spasitelj. Mislivši da je stigao na ostrvo blizu Indije, tamošnje stanovništvo nazvao je Indijancima. Na tom putovanju otkrio je Kubu, Haiti i Dominikansku Republiku. Na ostrvu koje je nazvao Hispanola ostavio je 39 ljudi kojima je obećao da će se vratiti po njih, međutim, kada se vratio sa sledećom ekspedicijom svi su bili mrtvi.

Drugo putovanje (septembar 1493 – jun 1496)

Sedamnaest brodova sa 1.500 ljudi isplovilo je iz Kadiza. Među njima bilo je zanatlija, pisara, vojnika i sveštenika. Na tom putovanju otkrio je Portoriko i Jamajku. Po povratku dvor ga nije sačekao sa oduševljenjem, jer nije bilo dokaza da je boravio u Aziji i nije im doneo zlato koje je obećao.

Treće putovanje (1498 – 1500)

Kolumbo kreće sa šest brodova i otkriva Trinidad, poluostrvo Pariju i ušće reke Orinoko. Na tom putu izbilo je dosta nesuglasica i pobuna, te kralj i kraljica šalju guvernera da sve ispita, i on Kolumba i njegovog brata Bartolomea vraća u lancima.

Četvrto putovanje (1502 – 1504)

Kralj je pomilovao Kolumba i omogućava mu i četvrto putovanje. Na tom putovanju u Atlantskom okeanu nestalo je 20 brodova. To ga nije sprečilo da nastavi poduhvat i otkriva obale Centralne Amerike, Honduras, Kostariku, Panamu i Martinik. Nakon bolesti vraća se u Španiju i umire 20. maja 1505. godine.

Kolumbova otkrića ne mogu se u potpunosti smatrati otkrićima, jer su na tlu Amerike već postojali narodi. Može se samo govoriti o otkriću Amerike od strane Evropljana. To je otkriće koje je promenilo poglede Evropljana u srednjem veku. Međutim, njegove ekspedicije su promenile i neke istorijske stvari. Naime, nestali su narodi kao što su Asteci, Inke i karipski narodi. Zatim su biološkim mešanjem različitih naroda nastali mestici, mulati…
Sve u svemu, on je bio ličnost o kojoj treba govoriti, a sa kojom konotacijom –na Vama je da odlučite.

Prethodne tekstove iz serijala “Srećan rođendan” možete pročitati ovde.

Izvori fotografija: cofcc.org, en.wikipedia.org


Sofija Balja nema želju ni da prikaže, ni da zapanji, ni da ubedi. Tekstovi će to učiniti.

Editors choice